Slobodan Boban Janković, posvećen Zvezdi i miljenik navijača, bio je poseban po mnogo čemu - stilu igre, ponašanju, srčanosti i poštenju. Međutim, njegova karijera i život su ostali tragično sećanje, primer i opomena, ali i uzor za mnoge. Mladi sportisti treba da izvuku pouke iz njegove sudbine.
Nažalost, njegov život se drastično promenio zbog jedne nesmotrenosti i trenutka nervoze. 28. aprila 1993. godine, dok je igrao za Panionios, nezadovoljan sudijskom odlukom, zaleteo se u konstrukciju koša i udario glavom u betonski zid ispod table.
Shvatajući da mu je to isključujuća lična greška i verovatno prelomni trenutak tog susreta, Boban u besu, ne znajući šta da radi, zatrčava se ka betonskoj konstrukciji koša i iz sve snage udara glavom u njega. Istog trenutka krvave glave i u velikim bolovima pada na parket, a saigrači i lekarska ekipa dolaze da njega u nameri da mu pomognu.
Ta jeziva scena obeležila je njegovu sudbinu, a agonija je trajala sve do 13 godina kasnije kada je izgubio bitku za život.
Pre tog tragičnog događaja, Janković se odlično snašao u Panioniosu, bio je jedan od najboljih igrača grčkog tima i vodio ih do mnogih uspeha. Međutim, taj kobni 28. april je preokrenuo sve.
Iako je nevažno da diskutujemo o odluci sudije, reakcija Jankovića je bila preterana i preskupo ga je koštala. Od tada je njegov život bio obilježen borbom s posledicama tog incidenta, a on je napustio ovaj svet 13 godina kasnije.
Njegova priča je podsećanje koliko su trenuci nepromišljenosti i besa opasni i kako mogu uticati na kvalitet zdravlja i života.
Boban Janković je vrlo brzo prebačen u bolnicu, gde su se lekari borili za njegov život. Zanimljivo je i da su se navijači iz dvorane odmah posle meča uputili u bolnicu, gde je njih preko 5.000 pristalica Panionisa proveli noć ispred bolnice, čekajući informacije o stanju svog ljubimca. Lekari su uspeli velikim naporima da spasu život Jankoviću, ali je on prilikom udarca glavom u konstrukciju koša povredio dva vratna pršljena, zbog čega je od tog trenutka postao nepokretan i ostatak života bio prinuđen da provede u invalidskim kolicima. Zbog agresivne povrede je teško disao i kažu da se do sudnjeg dana borio za vazduh.
Ubrzo posle povrede Jankovića, FIBA je odlučila da zaštita na konstrukciji koša mora da bude dodatno pojačana sunđerima, ne bi li se na taj način u budućnosti sprečili incidenti slični Jankovićevom. Mnogo godina kasnije u jednom intervjuu, Slobodan Janković je medijima pokušao da objasni šta se to zapravo dogodilo 28. aprila 1993. godine:
- Kad mi je sudija pokazao petu ličnu, nisam mogao da verujem. Krenuo sam prema njemu, ali sam shvatio da ako ga udarim, to neće na dobro izaći. Tada sam se okrenuo i reagovao onako kako sam. Na televizijskom snimku možete da primetite da sam zastao, jer sam u trenutku pomislio na posledice. Kad sam posle udarca pao na pod, nisam mogao da govorim. Počeo sam da se gušim i saigraču koji mi je prišao nekako sam uspeo da pokažem da me okrene na leđa – rekao je Boban medijima.
