Džon Vejn, poznat među prijateljima i obožavaocima kao „vojvoda“, pojavio se u ukupno 179 filmskih i televizijskih produkcija tokom svoje karijere. Američki filmski institut ga je 1999. proglasio jednom od najvećih muških zvezda klasične američke kinematografije.
Za razliku od klasičnog zapadnjačkog heroja koji ljubi svog konja pre nego što odjaše u zalazak sunca, Vejn je bio veliki ljubitelj žena kako na ekranu tako i van njega.
Vejn se ženio tri puta, prvo sa Žozefinom Saenz, zatim sa Esperanzom Baur i na kraju sa Pilar Palete.
Žozefina Saenz je imala između 15 i 16 godina kada je upoznala Džona Vejna na zabavi na plaži u Balboi u Kaliforniji. Njena katolička porodica se protivila toj vezi jer je on bio prezbiterijanac. Udvarali su se sedam godina dok je gradio svoju filmsku karijeru. Vejnov finansijski status se značajno poboljšao zahvaljujući njegovom uspehu na blagajni, i uspeo je da ubedi njenu porodicu da dozvoli brak. Posle nekoliko godina, brak je zapao u krizu.
Vejn je dugo radio na svojoj karijeri i uvek je bio okružen saradnicima iz sveta filma. Par je takođe imao različita mišljenja i poglede na kako treba odgajati njihovu decu. Godine 1943. Saenz i Vejn su se razdvojili. Razveli su se 1945. Ona se potom udala se za biznismena iz Los Anđelesa Sirila Niga 1966. i ostala u braku sa njim do njegove smrti 1998. Saenz je umrla od raka u Holivudu 24. juna 2003. u 95. godini.
Vejn i Saenz su još bili u braku kada je on upoznao ženu koja će postati njegova druga supruga, meksičku glumicu Esperanzu Baur Diaz. Rođena kao Esperanza Diaz Ceballos, sa nadimkom „Chata“, pojavila se u malom broju filmova na španskom jeziku, u glavnim i sporednim ulogama. Chata je navodno bila ljubomorna na Vejnovu posvećenost svom poslu i četvoro dece. Nisu imali svoje dece.
Esperanza je često optuživala Vejna za afere, što je on negirao. Postojale su optužbe i protivtužbe za nevernost, nasilje u pijanom stanju, emocionalnu okrutnost i „zaluđivanje“. Vejn je opisao svoju ženu kao „pijanicu“ koja bi pala, a zatim ga optužila da ju je gurnuo.
Diaz je shvatila da je Vejn vara baš kao što je varao i svoju prvu ženu, Žozefinu. Međutim Diaz je bila nestabilnija. Kada je Vejn jedne noći stigao kasno pijan, ona ga je dočekala sa pištoljem na vratima i zamalo upucala.
Vejn se dublje zakopao u svoj posao kako bi izbegao svoje bračne probleme. On i Esperanza su se razdvojili u maju 1952. i zvanično su se razveli 1. novembra 1954. Esperanza je umrla od srčanog udara 1961. godine, i ako neki tvrde da se napila do smrti.
Vejnova treća žena, Pilar Palete, bila je ćerka peruanskog senatora. Upoznala je Vejna, koji je bio 21 godinu stariji od nje, kada je bio u poseti Peruu, tražeći lokacije za njegov film The Alamo. U to vreme, ona je još uvek bila udata za lovca na divljač Ričarda Veldija, a Vejn je još uvek bila oženjen za Esperanzu.
Ubrzo nakon što je upoznala Vejna, ponovo je naletela na njega kada je došla u Los Anđeles da radi na sinhronizaciji filma na engleski. Među njima su sevale varnice. Čim su njihovi razvodi okončani, par se venčao u Koni na Havajima 1954. Imali su troje dece: Aisu Vejn, Džona Itana Vejna i Marisu Vejn.
Pilar se povukla iz glume da bi brinula o njihovoj deci. Tokom prvih deset godina braka, par je mnogo putovao, obično na lokacije za mnoge filmove koje je Džon snimao. Godine 1965. preselili su se u Njuport Bič u Kaliforniji. Iznajmila je studio unutar Fernleaf Courtiard-a, u Corona Del Mar, Kalifornija. Pilar je svoje klijente zabavljala na otvorenom kafom i sendvičima, a godinu dana kasnije našla se u restoranu sa punim radnim vremenom. Neki izvori tvrde da je njihov brak počeo da se menja nakon što je Vejnu dijagnostikovan rak pluća 1964. godine.
Rak je bio u kasnoj fazi, pa su mu morala da odstrane četiri rebra i levo plućno krilo. Činilo se da je izlečen, iako je bio teškog daha. Uprkos ovoj dijagnozi, brzo je nastavio sa žvakanjem duvana i pušenjem cigara. Pilar je ostala u braku sa Vejnom do njegove smrti od raka 1979. godine, iako se iselila iz kuće koju su zajedno delili 1973. godine.
I ako Vejn nikada nije bio kandidat za Muža godine, kažu da je bio odgovoran tata svojoj deci. Niko od njegovih sedmoro dece nikad nije rekao negativnu reč o njemu. Čak su se neki od njih pridružili tati u filmskom poslu i imali uspešne, ako ne i spektakularne karijere.
Vejn se čak upisao na studiju o vakcini protiv raka u pokušaju da se izleči od bolesti, ali je umro od raka stomaka 11. juna 1979. u Medicinskom centru UCLA. Sahranjen je na groblju Pacific Viev Memorial Park u Corona del Mar, Nevport Beach. Tražio je da na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji „Feo, Fuerte i Formal“, španski epitaf koji je Vejn opisao kao „ružan, snažan i dostojanstven“.
Njegov trajni status legendarnog Amerikanca zvanično je priznala vlada SAD u obliku dva najviša civilna odlikovanja. Na svoj 72. rođendan 26. maja 1979. Vejn je nagrađen zlatnom medaljom Kongresa.
Vejna je posthumno odlikovao predsednik Džimi Karter 9. juna 1980. Predsedničkom medaljom slobode. On je prisustvovao Karterovom inauguracionom balu 1977. „kao član lojalne opozicije“, kako ga je opisao. I ako je bio doživotni republikanac, Vejn je insistirao da podržava onoga ko je bio na funkciji predsednika.
Godine 1998. dobio je nagradu Naval Heritage Avard od strane Memorijalne fondacije američke mornarice za podršku mornarici i vojsci tokom njegove filmske karijere. Godine 1999. Američki filmski institut proglasio je Vejna za 13. najveću mušku legendu klasičnog holivudskog filma.
