Životna drama Aleksandre Bursać počela je kada je imala samo dve godine. Njen otac tada je nastradao u operaciji Oluja, a kako je bila veoma mala, Aleksandra ga ni ne pamti.
- Otkad mi je tata poginuo na ratištu, u ‘Oluji’, majka me je uspavljivala i budila pesmom. Tako je iz naše kuće razgonila tugu. Brzo sam počela u pesmi da je pratim. Pevale smo zajedno, iz sveg glasa. Da ga se sećam možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam svojoj majci na tome. Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh, i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega, ispričala je pevačica jednom prilikom za medije, pa dodala:
– Da ga se sećam možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam svojoj majci na tome – rekla je Bursać nedavno.
Po maminoj priči, Aleksandra veoma liči na svog oca, kako po naravi tako i fizički.
– Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega.
Nakon što su se ona, majka i sestra donekle oporavile od tragičnog gubitka, privremeni dom bio im je sigurna kuća, u kojoj su živele sa još 12 porodica. Ipak, taj period života u Aleksandri ne budi ružne, već lepe uspomene.
– Bilo je mnogo dece i onda je to prošlo u pozitivi i radosti. Sve smo imali i družili se – izjavila je pevačica svojevremeno.
Aleksandrinim nedaćama tu nije bio kraj. Veliki ljubavni krah doživela je kada ju je prevario dugogodišnji dečko odnosno verenik, što joj je vrlo teško palo, a uoči dočeka Nove 2021. godine njoj je opljačkan stan.
– Bila sam na proslavi sa društvom, kad sam došla, zatekla sam otvorena vrata stana, ne znam šta mi je bilo, ali ušla sam bez straha, znala sam da se nešto ružno dogodilo, zatekla sam stan razbacan, ukrali su sve što je bilo vredno. Najbitnije mi je da ih nisam zatekla i da mi je glava na ramenima – navela je tada Aleksandra.
