Nebojša Bakočević je rođen 1965. godine u Beogradu. Premda se jedno vreme „šuškalo“ da mu je otac bivši gradonačelnik Beograda Aleksandar Bakočević, glumac je to demantovao u jednom intervju.
Naime, njegov otac Lazar je bio generalni sekretar Teniske asocijacije Jugoslavije. Otuda potiče i Nebojšina ljubav prema „belom sportu“. Ipak, u jednom intervjuu je priznao da je glumu upisao „zbog žena“.
Kako se ispostavilo bio je to odličan potez jer je Bakočević tokom osamdesetih i devedesetih bio miljenik lepšeg pola.
Glumom je počeo da se bavi još kao dečak, a prvu filmsku ulogu je dobio sa devet godina u drami Save Mrmka „Rekvijem za teškaša“, piše Biografija.org.
Tokom devedesetih glumio je u mnogim filmovima i serijama poput „Zaboravljeni“, „Violinski ključ“, „Original falsifikata“, „Crni bombarder“, „Velika frka“, „Tamna je noć“ i drugima. Odigrao je manju ulogu u drami „Nož“, a potom se skoro potpuno povukao iz javnog života.
Iako je bio mnogo popularan, nije često davao izjave domaćim medijima. Naprotiv, neretko je takve situacije izbegavao. Kada se početkom dvehiljaditih potpuno povukao iz javnosti, beogradski mediji su pisali da je postao zavisan o heroinu. Jedno vreme su u novinama kružile informacije da je uhapšen zbog pokušaja pljačke u Kotoru. Navodno je glumac pokušao da nabavi novac za drogu. Neki su išli i korak dalje, te su pisali da sugrađani viđaju Bakočevića kako „baulja“ ulicama srpske prestonice.
Na sve ove navode glumac nije reagovao. Samo je jednom prilikom istakao da više neće ni da pokušava da demantuje sve što se o njemu piše. Da je zbog takvih stvari ocu donosio nalaze urina koji nisu pokazali prisustvo narkotika u organizmu, te da se iz javnost povukao jer ne želi da bude deo estrade.
Tabloidi su objavili da ga je zbog jednog incidenta i otac Lazar prijavio policiji, pa je noć proveo u pritvoru. Glumac je na pitanje novinara da to prokomentariše rekao da ga je bez razloga pritvoren, te da je zbog toga propustio sahranu svoje bake.
Kako god, činjenica da je sa samo devet godina debitovao na filmu, te da je snimio mnogo uspešnih filmova, učinila je da Bakočević stalno bude pod „prismotrom“ novinara žute štampe.
Nije mu išlo u prilog ni to što je smatran jednim od najpoželjnijih muškaraca na srpskoj javnoj sceni. S obzirom da nije pokušavao da se pravda, šta se sa njim desilo početkom dvehiljaditi i zašto ga nema na filmu i televiziji, znaju samo njemu bliski ljudi.
