Goran Ivanišević poslednjih dana je u žiži interesovanja upravo zbog činjenice da je jedan od trenera Novaka Đokovića i neko ko je godinama uz našeg najpoznatijeg tenisera.
Međutim, malo ko zna muku kroz koju je ovaj čovek prošao i za tragediju koja je obeležila njegov život.
Naime, on je bio svedok velike životne borbe koju je vodila njegova sestra Srđana punih 30 godina. Tu borbu je nažalost izgubila u 52. godini, 2019. godine kada se posle operacije srca nije probudila.
Tužna priča porodice Ivanišević započela je 1988. godine kada je pet godina starijoj Goranovoj sestri dijagnostikovan Hočkinov sindrom. U to vreme on je imao 17 godina i spremao se za turnir u Australiji.
"Pre nego što sam otputovao otac mi je rekao: „Imam loše vesti. Sestra ti je bolesna, moramo da joj se posvetimo, sad si sam.“ Tretmani za tu vrstu bolesti, od koje je umiralo mnogo ljudi, bili su vrlo skupi i te noći nisam spavao," pričao je Ivanišević a prenosi Hello magazin
"Nagradni fond koji sam zaradio uzeo sam u kešu, do tada sam taj iznos video samo na televiziji. Onda sam, sećam se, putovao na Dejvis kup protiv Danske, koji je igran u Beogradu. Sa sobom sam nosio sav taj novac. Stjuardesa me je 16 puta pitala hoću li skinuti jaknu, a ja sam je svaki put odbio: „Ne, dobro mi je ovako.“"
Kada je došao kući, ocu je dao jaknu u kojoj je bio sav novac od osvojene nagrade, kako bi mogao da plati Srđanino lečenje.
"Imala jerak limfnih čvorova kad je bila mlađa, prošla je silna zračenja i sve je ostavilo traga. Bolest se nije vratila, ali su oštećenja bila u svim mekim tkivima. Posebno su stradala pluća i srce. Godinu dana pre smrti imala je tešku upalu pluća. Virus je napao tri zaliska i bila je potrebna promena. Operacija je trajala 11 sati. Sve je prošlo u najboljem redu, planirali su kako da je probude. Međutim, javila se hipertenzije i nisu mogli da joj pomognu," objasnio je u intervjuu za portal 24. sata.hr najstariji Ivanišević, Srđan, Goranov i Srđanin tata.
Sestra Gorana Ivaniševića, koja je bila omiljena u Splitu, sahranjena je na groblju u rodnom gradu, uz pesmu „Moj lipi anđele“, Olivera Dragojevića.
