Trajati, biti uvek sveža i zanimljiva, puna energije i kreativnosti, oduvek lepa i šik samo je mali broj epiteta vezanih za književnicu i novinarku Mirjanu Bobić Mojsilović. Uskoro će nas obradovati novim romanom, a u međuvremenu legendarna spisateljica sadi voćke na selu i putuje po Srbiji sa svojom emisijom.
Autorska emisija "Srećna Srbija" već je postala brend. Obilazeći i pričajući o divnim mestima u našoj zemlji, kupili ste kuću u selu Mramorak, u Banatu. Stvarno, pojam ste žene iz grada, pa šta ćete da radite na svom malom seoskom imanju?
- Na seoskom imanju gajila sam letos paradajz i peršun, i uživala. Zanimljivo je da na selu nemate vremena da sedite. Kosim travu, a to je ujedno i savršena mentalna i fizička gimnastika, posadila sam voćke, upoznajem ljude, kuvam i pišem. Napravila sam malu oazu izvan grada i imam gde da pobegnem. A maštoviti ljudi mogu da naprave sve. Dakle, ne planiram da živim od poljoprivrede, ali bar mogu svoju salatu, luk i voćke da jedem. Tamo me je takođe vodila ideja o slobodi. O maloj slobodi i opiranju matriksu.
Vaša kreativna manufaktura radi punom parom. Završavate novi roman koji čekamo sa nestrpljenjem. Šta u ovom trenutku možete da kažete o budućoj knjizi, inspiraciji, ideji, vrsti ljubavi...?
- Moj novi roman je priča o usamljenosti, o usamljenosti savremenog čoveka odvojenog od svoje suštine, o ljudima koji su poput nas i koji su izgubljeni u matriksu jurnjave za uspehom, za slavom, koji su samleveni u mreži savremene površnosti i nedostatka pravog kontakta sa drugima. Robovi su svog egoizma, društvenih mreža, svojih poroka i samozaljubljenosti. Pa ipak, tako malo je potrebno da se trgnu. Svakom je danas potrebna jedna dobra rečenica.
Koliko se razlikuje, a koliko je sličan ostalim romanima?
- Potpuno je drugačiji, a ja se trudim da moji romani ne liče jedan na drugi, ni po odabiru teme ni po kompoziciji, ni po stilu, a ipak ono što ih sve povezuje jeste savremenost. Moji likovi su ljudi kakve poznajemo ili kakvi smo sami.
Ova i prošla godina bile su sjajne za vas. Svake nedelje na društvenim mrežama čitamo kolumnu "To sam ja", u kojoj se bavite uglavnom stranputicama novog, besnog doba u kome živimo. Postoji li neka tema koja vas uvek motiviše da pišete i kažete gde smo i šta smo?
- Ja sam veliki antiglobalista, mnogo sam vremena provela proučavajući matriks u kome se nalazi zapadna civilizacija. Biti antiglobalista znači biti slobodan čovek, to takođe znači i pokušaj da se održi zdrav razum i moralni zakon koji je u našem DNK. U stvari, slobodan čovek je čovek koji neprestano uči i koji je spreman da ponovo uči.
Koliko ste zadovoljni televizijskom serijom "Azbuka našeg života" na kanalu Superstar? Uradili ste je na osnovu svoja dva romana i da li je postojala šansa da je gledamo i na televizijama sa nacionalnim frekvencijama?
- Pa ta serija je bila i na TV Prva, i bila je toliko uspešna, moderna, fantastično napravljena. Moram da kažem da ja nisam pisala scenario, nego da je po mojim romanima "Azbuka mog života" i "Muška azbuka" Jelena Bajić Jočić, koja je kreator i reditelj serije, to napravila i da je to bio zaista ozbiljan kreativan zadatak. Snima se nova sezona "Azbuke", i evo, da se pohvalim, u novu sezonu ulazi i moj roman "Tvoj anđeo čuvar". "Kontrast studios" kupili su prava i za njega i ubacili ga u novu sezonu.
Ovu godinu sigurno ćete ipak pamtiti po udaji svoje ćerke jedinice Mile. Ona je uspešna žena, zet takođe. Znamo da ste srećni, a postoji li neka čežnja za godinama kada je Mila bila mala i kada ste vas dve vodile svoje bitke da život jednog dana bude okej?
- Najvažnije je da su nam deca srećna. Ne žudim za prošlošću, ali je se sećam sa osmehom i malom melanholijom. Upravo neki teški i smešni trenuci u kojima smo bili slabi i nesavršeni napravili su nas.
Mnogo radite, mnogo se krećete, a opet stignete da ostanete lepi i u formi. Hvala majci prirodi, ali koliko vremena i truda potrošite da izgledate dobro?
- Mnogo radim, a sve ostalo iz oblasti ženske nege radim kad stignem. Ne opterećujem se suviše tim i nemam vremena za to. Ponekad nemam vremena ni da telefoniram. Suviše truda oko lepog izgleda u stvari nekako poružnjuje ženu. Ako se taj trud mnogo vidi, žena gubi od svoje prirodne lepote. Hodam, imam dobre misli, vodim računa šta jedem i imam dobre pomade.
Vaš vedar pogled na svet, ohrabrivanje i motivacione poruke ljudima - prvenstveno ženama - da dignu glavu, ne obaziru se na životnu mašinu koja melje, zaštitni su znak mnogih razgovora u kojima učestvujete. Gde žene manje uspešne od vas mogu da nađu oslonac? Ne samo da prežive, već da žive?
- U kreativnosti! To je jedini način da se preživi i da se dobro živi. Kreativnost je i kuvanje, i prepravljanje garderobe, i sređivanje kuće. Najgora stvar je prepustiti se daljinskom upravljaču.
Ako vas uhvate crne misli i budete malo u daunu, da li vam je dovoljna radna terapija ili imate još neki mehanizam da odbranite svoje ženske i ljudske vrednosti i spasite dan?
- Otkrila sam da mi je hodanje najbolja terapija. Kad osetim da mi se linija usana spustila nadole, da mi kreću misli o besmislu svega pod kapom nebeskom, o starenju, smrti, nepravdi i mračnoj budućnosti koja čeka čovečanstvo, ja uzmem moju kucu, izađem napolje i šetam, šetam, odem do kineske radnje i kupim šnalu ili sijalicu, i vratim se u boljem stanju.
Da li vam je, posle više decenija udovištva, potreban muškarac da živite sa njim? Koliko su ljubav ili iskrena veza bitni za vas, a koliko nebitni?
- Ljubav i iskrena veza veoma su važni. Moram da kažem da su najsrećniji oni ljudi kojima je dato da sa voljenom osobom rastu i da sa njom provedu ceo život. To je blagoslov. Lepo je zaljubljivati se u ideju o ljubavi, ali mislim da, ako nema suštinskog prijateljstva između dvoje ljudi, nema ni prave ljubavi. Nije neophodan niko, ali je ipak divno ako je tu.
Mirjana Bobić Mojsilović je garancija da će sve što napiše biti čitano, a sve što kaže gledano!
