Ljudi vole da vide njeno uvek nasmejano lice i onaj izgled pred kojim su padale generacije. Pred svoj 65. rođendan Suzana Mančić ne samo što se oporavila od kovida već i sedmu godinu radi svoju TV emisiju. Blistava i raspoložena, voli red u kući i umerenost u svemu.
*Razgovaramo u piku ko zna kog talasa i kog soja koronavirusa. Najpre, kako ste i kako se osećate u ovoj atmosferi koja dugo traje?
"Živ se čovek na sve navikne. Očigledno je da će ovo trajati bar još godinu-dve, dok se ne adaptiramo i ne imunizujemo na bilo koji način. Prošle godine u novembru sam preležala koronu. Srećom, pa sam imala blaži oblik, tako da sam izbegla prijem u bolnicu i veće komplikacije, ali sam osetila da je taj virus olako shvaćen. Ni od jednog gripa ili prehlade se nisam intenzivno lečila četiri nedelje, niti se oporavljala sledeća tri meseca. Posle toga mi je donekle laknulo jer sam znala da je to iza mene. Čitave protekle godine radila sam na jačanju imuniteta, a iako još uvek imam dosta antitela, rešila sam da primim i vakcinu. Odlučila sam se za "Fajzerovu" i uskoro dobijam drugu dozu. Udata sam za čoveka koji živi u zemlji EU i tamo ne možete ni kafu da popijete na terasi restorana ako nemate kovid pasoš. Prelomila sam i vakcinisala se."
NE PROPUSTITE
*Kako je tekao suživot sa ćerkama dok ste bolovali?
"Sve tri smo bolovale. U jednom domaćinstvu se ne možete tek tako izolovati. Lečile smo se i pazile međusobno, ali nismo klonule duhom! Iako sam novembra prošle godine proslavila rođendan u pidžami, doterala sam se za taj dan. Nisam htela da objavljujem da sam bolesna da bih izbegla medijsku lavinu koja mi u tom trenutku uopšte nije bila potrebna. Tada sam objavila fotografije na Instagramu, kao pravimo pidžama-parti. A nismo mogle da uradimo ništa drugo."
*Ko vam je najviše nedostajao tokom korone?
"Muž. Nismo se videli više od tri i po meseca. On je bio u Grčkoj, ja ovde u izolaciji. Bilo je jako, jako dirljivo kada smo se najzad zagrlili i on mi je rekao: "Mančić, nismo se videli 117 dana!" U Srbiji su mere mnogo blaže nego u Grčkoj. Svakog meseca sam odlazila tamo i tri puta prođem kroz PCR test, pa sam u karantinu sedam dana, i onda kažem: "Bože, živela moja Srbijica.""
*Kako vam se čini način života koji u poslednje dve godine vlada u svetu i kod nas - otuđenje, izolacija...
"U celoj toj nesreći srećni su oni koji imaju porodicu, koji žive sa ukućanima, pa mogu da se smeju, pričaju, plaču, pa i da se sporečkaju. Onda izolacija lakše pada. Ne mogu ni da zamislim kako je ljudima koji žive sami. A čovek je socijalno biće, vidite da čim malo grane sunce, svi izlaze napolje i hoće da se vide. Čovek bez čoveka ne može. Ne može se život voditi onlajn. Život mora da se živi. Do poslednjeg daha."
*Živite u velikom i lepo uređenom stanu u centru grada, a kad vas čovek vidi, pomisli da nikad ne uzimate krpu u ruke. Da li je stvarno tako?
"Što se krpa tiče, ne preterujem s tim. Imam sreće da već dugi niz godina sa nama živi i kao član porodice je jedna Žaklina, koja vodi računa o svima nama. Nekad nam i skuva, ali uglavnom je moje da kuvam i operem sudove. Prosto ne moram drugo - da moram, zasukala bih rukave jer sam navikla da živim u čistom i urednom. Mislim da je to normalno s obzirom na standard kojim živim celog života. Moja majka je imala kućnu pomoćnicu, pa zašto je ne bih imala i ja? Dosta je novca prošlo kroz moje ruke i potpuno sam egzistencijalno stabilna."
*Nasledili ste način života svoje majke, da li su i vaše ćerke imale tu sreću?
"One su još devojke, živimo zajedno, ali sam se potrudila da ih svemu naučim. Da kuvaju, operu sudove, pritisnu dugme na mašini za veš. Svaka će jednoga dana imati svoj dom, pa ćemo videti koliko je od toga ostalo. Moja mama je umela da kaže: "Zidovima da sam govorila, naučili bi." Ali ostane to kućno vaspitanje."
*Kako izlazite na kraj s vežbanjem, koliko ste tu disciplinovani i uporni?
"Dugo sam bila veoma aktivna u rekreativnom vežbanju, a onda sam prestala i nikako da se vratim. Krenem, pa stanem. Već 11 godina imam psa i on je taj ko me izvodi napolje i šeta! U svako doba dana i noći i po svakom vremenu. Prošle godine sam krenula na pilates sa ćerkom i verujem da smo tamo i zakačile virus. Mislim da nema potrebe za velikim vežbanjem i velikim dijetama. Treba čuvati imunitet, razumno vežbati i zdravo se hraniti."
*Posle neugodnog iskustva sa pilatesa, idete li u salone lepote?
"Mislim da nošenje maske sve rešava. Bar jednom nedeljno idem kod frizera, jednom mesečno da sredim nokte i svi smo s maskama. Ako je to jedini bezbedan način da ljudi žive i rade, onda ćemo nositi maske."
*Nedavno su izašle vaše fotografije iz okoline Subotice na kojima divno izgledate.
"Svetlo je jedina stvar koja pravi lepu fotografiju i lepo lice. Bila sam sa dragom koleginicom Anetom Farago i ekipom svoje emisije na "Majkinom salašu" u Subotici u vreme manifestacije posvećene vinu. Aneta me je uhvatila za ruku i rekla da treba da se slikamo dok je pravo svetlo. Napravile smo božanstvene fotografije koje sam objavljivala na Instagramu. Dakle: gde god imaš lepo svetlo, a ti selfi napravi (smeh)."
*Vaša emisija i vlog "Suzanin izbor" ulaze u sedmu godinu. Nauči li se nešto od brojnih gostiju?
"Danas sam, recimo, završila intervjue sa tri poznate ličnosti, od kojih je jedna bila blogerka i influenserka Dunja Jovanić. Za moju generaciju to su nezamislive profesije, a od toga se lepo živi ako si pametan i vredan. Imala sam zadovoljstvo da slušam tu mladu ženu kako govori o svom poslu, idejama i ambicijama i videla sam u njoj budućnost, ne samo ove zemlje."
*Snimali ste pesme, glumili, objavili dve knjige i neprestano radite. Volite li da radite ili čekate da prestanete, pa da se bavite nečim drugim?
"Volim svoj posao. Volim ljude i razmena energije s drugima mi jako prija. Dugo sam prisutna na sceni, ove godine punim 65 i mogu u starosnu penziju. Pravo da vam kažem, ne znam kako će izgledati moj "penzionerski život", da li ću imati više vremena za sebe ili ću nastaviti da živim istim tempom kao i do sada. "Suzanin izbor" će ići dok god ima smisla i dok neko želi da ga gleda. Možda ću malo da smanjim tempo gostovanja. Svaki dan gostujem na nekoj televiziji i to me već zamara. Ne možete stalno biti u najboljoj formi, pametni, duhoviti i elokventni. Ali život nije bajka i čovek mora da se potrudi."
*Da li smo "pukli" od korone?
"Jesmo, hteli to da priznamo ili ne. Gde god da odete, samo se o tome priča. Izloženi smo hiljadama različitih informacija. Moj savet ljudima bi bio: radite po svome. Nekad vas život ubedi u suprotno od onoga što mislite. Čuvajte svoj život. Ne znam odakle taj stav negiranja svega što je nauka dostigla. Kada pogledam svoj imenik, mnogi ljudi odatle su se preselili u neku drugu dimenziju baš u ovom periodu. Duboko saosećam sa gubitkom svakog čoveka koji bi možda bio tu s nama da je drugačije mislio."
*Tekst preuzet iz časopisa Lena (nedeljni dodatak uz štampano izdanje novina Kurir)
