Nakon što je Robin Vilijams preminuo avgusta 2014. godine u 63. godini, mnogi su ostali u uverenju da je ili podlegao starim porocima, ili da je sebi oduzeo život usled depresije. Po prvi put, njegova udovica progovorila je otvoreno o tome od čega je bolovao i umro.
Svet se ujedinio nakon njegove smrti u oceni da je bio jedan od najbrilijantnijih umova. Komičari su se slagali da niko na sceni nije brže ispaljivao originalne šale. Oni koji su snimali filmove sa njim kažu da nikada nije dva puta ponovio istu scenu - prilikom svakog snimanja dodao bi nešto novo što bi scenu dodatno obogatilo i učinilo smešnom.
Vilijams je bio svestan toga. Marina Zenović je 2018. godine snimila dokumentarac o njemu pod naslovom "Come inside my mind". Na pitanje ima li nekih strahova, Vilijams je odgovorio: "Da, plašim se da će moja oštrica otupeti. Da neću više moći da zaiskrim". Upravo su se ti njegovi strahovi ostvarili jer autopsijom je utvršeno da je Vilijams zapravo bolovao od Levi(Lewy) telesne demencije, tipa demencije koji menja način razmišljanja, kretanja, ponašanja i ukupno raspoloženje. Lewy body dementia (LBD) zapravo je spektar bolesti u koji spada i Parkinsonova bolest. Ne zna se još uvek uzrok oboljevanja od LBDa. O tome svedoči Suzan Šnajder Vilijams, udovica Robina Vilijamsa, u razgovoru za Gardijan.
- Lekari su pričali sa mnom nakon autopsije i pitali me da li sam bila iznenađena kada sam saznala da je Robin imao ta levi tela u celom mozgu i kičmeno moždini. Nisam znala ni da su ta tela prisutna. Međutim, to mi je dalo objašnjenje za njegovo ponašanje. Očito, neka strana tela su mu se infiltrirala u mozak. To je imalo smisla - kaže ona.
Suzan Šnajder Vilijams sada je na misiji da ispravi sve zablude u vezi sa odlaskom Robina Vilijamsa i da proširi svest o ovoj retkoj bolesti mozga. Jedan od načina njene borbe je i film "Robin's wish", priča o poslednjim danima slavnog glumca.
- Robin i ja smo obožavali da idemo u muzeje. Bio je lud za istorijom, kao ja za umetnošću. Ljudi su pretpostavljali da on stalno glumi dvorsku ludu, da je isti kao i na sceni. Nikad se ne bih udala za takvog čoveka. Na sceni je bio jedno, a kod kuće je bio tih, uvek u razmišljanju, intelektualac. Komika, stend-ap i gluma su mu bili posao, ne ličnost - kaže njegova udovica.
Njih dvoje upoznali su se 2007. godine, u radnji.
- Videla sam ga u radnji i pomislila "Vidi, Robin Vilijams". Dok sam izlazila, nasmešio mi se i nešto me je nateralo da mu priđem. Nosio je odeću sa maskirnim uzorkom, pa sam ga pitala kako mu ide sa kamuflažom. "Ne baš dobro, vidiš da si me našla", odgovorio mi je - priča Suzan, a četiri godine kasnije su se venčali. Samo dve godine kasnije, pokazali su se prvi simptomi Robinove bolesti.
Prvi simptomi
To su u početku bili bolovi u stomaku. Onda su ruke počele da mu drhte, a onda je počeo da pati od nesanice. Suzan kaže da je sve primetnija bila i njegova anksioznost.
- Postao je paranoičan, nikad ranije nije bio takav. To je priča sa LBD, simptomi se ne pojavljuju odjednom i smenjuju se. Tako zbune i pacijenta i negovatelja. Ne znate šta je simptom a šta ne - kaže Suzan.
Početkom maja 2014. godine je Robin dobio dijagnozu Parkinsonove bolesti. Ispostavilo se autopsijom da to nije tačno. Međutim, i tada, dok su mislili da je zaista u pitanju Parkinson, toliko toga ostalo je nejasno - Parkinson nema za simptome paranoju, depresiju i anksioznost.
Robin je toliko patio od toga da su on i Suzan rešili da idu kod neurologa na testiranje. Samo nedelju dana pred zakazani pregled, Robin se ubio.
- Mislim da je želeo da izbegne taj pregled. Sigurno je mislio da će ga tamo zaključati i da nikad neće izaći - kaže Suzan, dodajući da su nakon njegove smrti svi mediji preneli da je umro ili od depresije, ili od alkoholizma, ili od kombinacije ta dva.
- To je pokazalo da mi prosto ne umemo da razgovaramo o bolestima. Depresija je bila simptom LBD-a, i samim tim nije bila psihološki izazvana, već neurološkog porekla. Mozak mu se raspadao - kaže Suzan, dodajući i da je istina da je Robin imao problema sa zavisnošću, ali da to u periodu pred njegovu smrt nije bio problem.
- Robin je šest godina pre smrti bio čist što se tiče alkohola. Otišao je na kratko u rehabilitacioni centar 2014. godine kako bi meditirao i oporavio se. Pobesnela sam kad sam videla naslove da je opet pio jer znam da ima mnogo lečenih alkoholičara kojima je upravo on bio inspiracija da se izvuku - kaže Suzan, dodajući da su nakon autopsije i lekari ostali zapanjeni kada su stekli uvid koliko je Robinov mozak propao usled bolesti.
- Rekli su mi da je bio najgori slučaj koji su ikad videli. Uverena sam da ga je ta bolest odvela u samoubistvo. Zato govorim o tome, kako bi se nauka okrenula traženju leka i uopšte pravilnoj dijagnostici. Robin nikad nije dobio tu dijagnozu dok je bio živ. Da ju je dobio, možda bi imao još par godina života i uspeo da usreći i ohrabri još nekoga. Što se mene tiče, on se uvek pojavi kad mi treba. Sat vremena pre ovog intervjua videla sam ga u našem dvorištu - kaže Suzan.
