Neprežaljeni Đorđe Balašević juče bi napunio 68. godina.
Mali beli zec, mandarine i neki novi klinci reči su koje su se najviše čule širom regiona, u čast praznika svih ljudi dobre volje – 11. maja kada je došao na svet.
Napustio nas je pre nepuna tri meseca, ali – samo fizički. Delo koje je stvorio veće je od večnosti.
Društvene mreže danas su obojene Đoletovim stihovima, a emotivnu poruku legendarnom kantautoru uputio je i sin Aleksa.
„Kao što si rekao, život počne sa jednom svećom na torti, a završi sa jednom svećom bez torte. Život je ona crta između nekih nama bitnih brojeva i datuma, a večnost su one tri tačkice koje malo ko dopiše... Između ostalog ti si ih dopisao, odavno. Čisto da te podsetim na tvoj rođendan“, napisao je Aleksa pored fotografije sa ocem na kojoj mu pruža poklon.
Tuga ne jenjava. Uz njegove pesme, knjige i šale mnogi su odrastali, voleli se, rastajali, verovali, nadali se... Nema grada u bivšoj Jugoslaviji u kome Đorđu Balaševiću nije odata počast, a tih dana trgovi su bili puni plišanih igračaka, cveća i sveća. Novi Sad bio je najtužniji.
Na večni počinak ispratili su ga samo porodica i tamburaši, kako je i želeo. Kasnije je grob premešten nešto dalje, u senku četinara. Na belom mermernom srcu uklesano je njegovo ime, dva datuma između kojih je ona crtica što čini život, a pored su stihovi: “Bez crne bela ne bi vredela”.
