"Hipokrat je verovao da gojaznost skraćuje život, uzrokujući većinu bolesti u starosti. Moje medicinsko iskustvo me je više puta uverilo u to. Bio sam svedok brojnih situacija u kojima su gojazni ljudi umirali od bolesti koje su drugi, manje gojazni pacijenti lako preživljavali", podelio je poznati hirurg Fjodor Uglov, koji je doživeo više od sto godina.
Uglov je smatrao da je održavanje zdrave telesne težine jedan od važnih preduslova za dug i aktivan život. Kako bi se sprečila gojaznost, preporučivao je nekoliko jednostavnih pravila u ishrani i svakodnevnom životu, dok je ljudima koji su već imali problem sa viškom kilograma savetovao promenu životnih navika i poseban režim ishrane.
Da li je nekoliko kilograma viška zaista znak zdravlja?
"Da li je ispravno reći da je prekomerna težina, čak i mala, znak zdravlja?"
"Postoji verovanje da je blaga gojaznost znak zdravlja. Sasvim je uobičajeno čuti ljude koji se vraćaju sa odmora kako mere poboljšanje svog zdravlja po težini koju su dobili. Nakon što kažu da su imali dobar odmor, obično sledi izjava: 'Dobio sam pet kilograma tokom odmora'. Ali da li je tačno reći da je blago povećanje telesne težine, čak i malo, znak zdravlja? Moje iskustvo me ubeđuje da to nije slučaj", rekao je Fjodor Uglov.
Kao potvrdu svog stava, hirurg je navodio primere iz svoje dugogodišnje medicinske prakse. Jednom prilikom, na javnom predavanju, upoznao je dvojicu muškaraca za koje je u prvi mah pomislio da su otac i sin. Ipak, ubrzo je saznao da su u pitanju braća, jedan star sedamdeset, a drugi sedamdeset dve godine.
Uglova je posebno zainteresovala činjenica da su muškarci približno istih godina izgledali toliko različito. Razlog je, kako se ispostavilo, bio u njihovom načinu života.
Gojaznost može da optereti ceo organizam
Fjodor Uglov prisetio se i dvojice svojih poznanika, obojice naučnika koji su već bili u penzionerskim godinama. Jedan je bio izrazito mršavije građe, dok je drugi imao primetan stomak.
U različitim periodima života obojica su doživela teške povrede. Mršaviji naučnik se, prema Uglovljevoj priči, oporavio za oko tri meseca.
Drugi je nakon preloma ramena dugo bio nepokretan. U međuvremenu je dobio upalu pluća, a zatim su se pojavili i problemi sa srcem. Prognoza je postala mnogo ozbiljnija.
Uglov je upravo višak kilograma i sedentaran način života smatrao faktorima koji su dodatno otežali oporavak.
"Gojaznost nije znak zdravlja"
Iz knjige Fjodora Uglova "Čoveku nije dovoljan ni vek":
"Gojaznost nije znak zdravlja; naprotiv, ona dramatično smanjuje otpornost organizma, uzrokujući neospornu štetu i veoma sumnjive koristi. Gojaznost inhibira funkciju svih organa, posebno kardiovaskularnog sistema. Prema statistici iz mnogih zemalja, stopa smrtnosti gojaznih osoba starijih od 45 godina je jedan i po puta veća nego kod ljudi istih godina, ali normalne težine. Prosečan životni vek gojaznih osoba je smanjen za približno sedam godina."
Kako je Fjodor Uglov savetovao da se održi zdrava težina?
Kada je govorio o telesnoj težini, Uglov se oslanjao na sopstvena zapažanja i iskustvo. Smatrao je da se okvirna „normalna“ težina može izračunati tako što se od telesne visine u centimetrima oduzme 100.
Tako bi, prema tom jednostavnom računu, osoba visoka 172 centimetra imala 72 kilograma. Za osobe više od 180 centimetara, Uglov je koristio drugačiji obračun, odnosno od visine je savetovao da se oduzme 105 centimetara.
Važno je napomenuti da ovakav obračun danas nije standardni medicinski način procene zdrave telesne težine, jer se pri proceni telesne građe uzimaju u obzir i drugi faktori.
"Postoje ljudi koji veruju da posle četrdesete ili pedesete godine možete bezbedno dodati pet kilograma svojoj normalnoj težini 'za godine'. To je pogrešno. U ovim godinama je posebno važno održavati zdravu težinu ako želite da živite dugo. A to je ono što svi žele. Kao lekar, nikada nisam video nijednu osobu koja u poslednjem trenutku svog života nije želela da živi", rekao je Fjodor Uglov.
"Ne prejedajte se"
Na pitanje kako održavati telesnu težinu, Uglov je imao veoma jednostavan odgovor – ne treba preterivati sa hranom.
Za ljude koji već imaju višak kilograma savetovao je dva pravca delovanja. Prvi je bio povećanje fizičke aktivnosti. Preporučivao je više hodanja, uključujući pešačenje do posla i nazad, ali i aktivnosti u prirodi.
Tokom leta savetovao je šetnje i boravak u šumi, između ostalog i prilikom branja pečuraka i bobičastog voća, dok je tokom zime preporučivao skijanje.
Posebnu pažnju posvećivao je i stepenicama.
"Preporučujem svima da izbegavaju korišćenje lifta kada se spuštaju. Bolje je ići stepenicama. Isto pravilo važi i kada se spuštate pokretnim stepenicama. Primetio sam efekte ove vrste hodanja. Gorеm se liftom, ali uvek hodam dole. Ovo mi pomaže da održim pokretljivost zglobova."
Drugi pravac bio je promena načina ishrane – odnosno smanjenje količine hrane i obraćanje više pažnje na njen kvalitet.
Uglov je za osobe koje žele da smanje telesnu težinu preporučivao desetodnevni režim ishrane, uz tvrdnju: "Dijeta od deset dana koju predlažem pomoći će vam da izgubite pet kilograma."
Desetodnevni režim ishrane
Iz knjige Fjodora Uglova "Čoveku nije dovoljan ni vek":
"Da biste izgubili pet kilograma za deset dana, jedite ovako tokom ovih dana:
9 sati: šolja kafe ili čaja i komad šećera.
11 sati: jedno tvrdo kuvano jaje i 8 bobica suvih šljiva.
14 sati: 200 g kuvanog posnog mesa; 100 g priloga (kupus ili šargarepa); jedna pomorandža.
17 sati: 30 g sira i 1 pomorandža ili jabuka.
20 sati: čaša jogurta ili kefira.
Po želji, možete jesti na predloženi način svaka dva meseca."
Nakon deset dana ovakvog režima, Uglov je preporučivao povratak na uobičajenu ishranu, uz nekoliko pravila koja je smatrao važnim za održavanje telesne težine.
Pre svega, savetovao je da se sa obroka ustane pre nego što se pojavi osećaj potpune sitosti, odnosno da čovek ne jede dok ne bude prepunjen.
"Drugo, uključite u ishranu sveži sir, povrće (osim krompira) i voće. Jedite nemasno meso i ribu. Možete jesti najviše 150 grama crnog hleba dnevno. Takođe treba izbegavati beli hleb i druge proizvode od brašna, žitarice i slatkiše. Poslednji, četvrti obrok treba da bude lagan i najkasnije do 20 časova. Na primer, to može biti čaša kefira ili jogurta", rekao je Fjodor Uglov.