Povišen holesterol je jedan od zdravstvenih problema koji može dugo proći potpuno neprimećeno. Čovek može da se oseća dobro, da nema nikakve tegobe i da godinama ne zna da se u njegovim krvnim sudovima odvijaju procesi koji povećavaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova.
Upravo zato je kontrola masnoća u krvi važna. Problem se najčešće ne otkriva po simptomima, već analizom krvi, a među vrednostima koje se nalaze u lipidnom statusu posebno mesto ima LDL holesterol.
Zašto je LDL holesterol toliko važan?
Holesterol sam po sebi nije neprijatelj organizma. Potreban je za izgradnju ćelijskih membrana, stvaranje pojedinih hormona i vitamina D.Problem nastaje kada u krvi ima previše lipoproteina koji doprinose stvaranju aterosklerotskih naslaga.
Među njima se posebno izdvaja LDL, poznat kao „loš“ holesterol.
Kada ga ima previše, njegove čestice mogu da se nakupljaju u zidovima arterija i učestvuju u stvaranju aterosklerotskog plaka. Vremenom krvni sud može postati uži, a ako plak pukne, može doći do stvaranja krvnog ugruška koji blokira protok krvi.
Posledica može biti srčani ili moždani udar.
Zbog toga se LDL smatra jednim od ključnih faktora rizika za aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova.
Ne postoji ista „normalna“ vrednost za svakoga
Jedna od čestih zabluda jeste da postoji jedna granica LDL holesterola koja je idealna za sve ljude.
Međutim, ciljna vrednost zavisi od ukupnog kardiovaskularnog rizika.
Osoba koja je već imala infarkt ili moždani udar, ima koronarnu bolest, određene komplikacije dijabetesa ili veoma visok rizik, trebalo bi da ima znatno nižu vrednost LDL-a nego mlada zdrava osoba bez dodatnih faktora rizika.
Prema evropskim smernicama, kod osoba sa veoma visokim rizikom ciljana vrednost LDL holesterola može biti ispod 1,4 mmol/L, uz smanjenje od najmanje 50 odsto u odnosu na početnu vrednost.
Zato rezultat laboratorijske analize ne bi trebalo posmatrati izolovano. Lekar procenjuje LDL u kontekstu godina, krvnog pritiska, pušenja, šećera u krvi, postojećih bolesti i porodične istorije.
„Dobar“ HDL ne može da poništi visok LDL
HDL se često naziva „dobrim“ holesterolom jer učestvuje u transportu holesterola nazad prema jetri.
Ipak, visok HDL ne znači da je osoba zaštićena od posledica povišenog LDL-a. Zato nije dovoljno pogledati samo ukupni holesterol ili se umiriti kada je HDL visok.
Lipidni status najčešće obuhvata:
- ukupni holesterol
- LDL holesterol
- HDL holesterol
- trigliceride
Sve ove vrednosti mogu pomoći lekaru da stekne jasniju sliku o metaboličkom i kardiovaskularnom riziku.
I mršavi i fizički aktivni ljudi mogu imati visok holesterol
Visok holesterol se često povezuje sa viškom kilograma, masnom hranom i nedovoljno kretanja. Iako ishrana i životne navike imaju veliki uticaj, oni nisu jedini faktori.
Genetika takođe može imati značajnu ulogu.
Zbog toga i osoba koja je vitka, fizički aktivna i vodi računa o ishrani može imati veoma visok LDL holesterol.
Posebno je važno obratiti pažnju ako u porodici postoje izrazito visoke vrednosti holesterola ili slučajevi infarkta i moždanog udara u mlađim godinama. U takvim situacijama lekar može posumnjati na porodičnu hiperholesterolemiju, nasledno stanje koje može značajno povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Još jedna vrednost koju vredi proveriti
Pored standardnog lipidnog statusa, korisno je tokom života proveriti i lipoprotein.
Njegova koncentracija je uglavnom određena naslednim faktorima, a povišena vrednost može predstavljati dodatni faktor rizika koji se ne vidi iz standardnog lipidnog statusa.
Zbog toga se danas sve više pažnje posvećuje upravo ovoj analizi, naročito kod osoba koje imaju porodičnu istoriju ranih kardiovaskularnih bolesti.