Visok holesterol često se naziva „tihim neprijateljem“ jer godinama može prolaziti bez jasnih simptoma, dok u pozadini polako oštećuje krvne sudove. Kada se znaci napokon pojave, to obično znači da je proces već uznapredovao i da je zdravlje ozbiljno ugroženo.
Stručnjaci upozoravaju da je zato važno prepoznati signale koje telo šalje na vreme. Iako holesterol sam po sebi ne boli, posledice koje izaziva mogu biti vrlo ozbiljne – od problema sa srcem do poremećaja cirkulacije.
U nastavku su najčešća stanja koja mogu ukazivati na to da je visok holesterol već ostavio ozbiljne posledice na organizam.
1. Bol u grudima (angina pektoris)
Jedan od prvih znakova suženih arterija jeste bol, pritisak ili stezanje u grudima. Do toga dolazi kada srce ne dobija dovoljno kiseonika zbog naslaga holesterola u krvnim sudovima.
Simptomi se često javljaju pri naporu ili stresu i ne treba ih ignorisati.
2. Srčani udar
Kada se arterija koja snabdeva srce potpuno zapuši, dolazi do srčanog udara. Ovo je jedna od najtežih posledica visokog holesterola.
Javlja se iznenadan jak bol u grudima, koji može da se širi u ruku, vrat ili vilicu, uz otežano disanje, znojenje i mučninu. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
3. Periferna arterijska bolest
Visok holesterol može dovesti do sužavanja arterija u nogama, što uzrokuje perifernu arterijsku bolest.
Osobe često osećaju bol ili grčeve u nogama tokom hodanja, hladna stopala, slabiju cirkulaciju i sporije zarastanje rana. U težim slučajevima može doći do ozbiljnih komplikacija.
4. Moždani udar ili prolazni ishemijski napad
Naslage holesterola mogu doprineti stvaranju ugrušaka koji blokiraju protok krvi ka mozgu, što može dovesti do moždanog udara ili tzv. mini-šloga.
Simptomi uključuju iznenadnu slabost, utrnulost, otežan govor i gubitak ravnoteže. Ovo je hitno stanje koje zahteva brzu reakciju.
5. Masne naslage na koži (ksantomi)
Povišen holesterol se ponekad može primetiti i spolja. Na koži se pojavljuju žućkaste naslage, najčešće oko očiju, na kapcima ili zglobovima.
Iako nisu opasne same po sebi, ukazuju na poremećaj masnoća u krvi.
6. Hronični umor i kratak dah
Zbog smanjenog protoka krvi i kiseonika, organizam može reagovati stalnim umorom i osećajem nedostatka vazduha, čak i pri manjem naporu.
Ovo može biti znak da srce i krvni sudovi ne funkcionišu optimalno.
7. Problemi sa cirkulacijom
Loša cirkulacija može izazvati hladne ekstremitete, trnjenje, bol i promene na koži. Ovo stanje često ide ruku pod ruku sa perifernim oboljenjima arterija i može ukazivati na ozbiljniji problem.
Savet čuvenog kardiologa
Poznati kardiolog dr Majkl Mosli često ističe da male promene u svakodnevnim navikama mogu imati ogroman uticaj na zdravlje krvnih sudova.
„Ne morate sve promeniti odjednom. Tada ljudi najčešće odustanu. Dovoljno je da svakog dana napravite jedan bolji izbor – bilo da je to kraća šetnja, zdraviji obrok ili manje stresa. Upravo te male odluke na duže staze čuvaju srce i ceo organizam“, savetuje karidolog.
Pored toga, istile da ishrana igra ključnu ulogu. Preporučuje se smanjenje unosa zasićenih masti i industrijski prerađene hrane, uz povećan unos povrća, voća, integralnih žitarica i zdravih masti poput maslinovog ulja i orašastih plodova.
Redovna fizička aktivnost, čak i umerena poput svakodnevne šetnje, može pomoći u regulaciji nivoa holesterola i jačanju srca.
Kontrola telesne težine dodatno smanjuje opterećenje krvnih sudova, dok prestanak pušenja i umeren unos alkohola imaju veliki pozitivan uticaj na celokupno zdravlje.
