Hrana iz perioda stare Jugoslavija bila je zdrava, hranljiva, minimalno prerađena, jednostavna i sa jasnim receptima. Ona je oblikovala prehrambene navike koje su uticale na održavanje zdrave težine i izgradnji zdravog odnosa sa hranom.
Dok smo se hranili redovnim obrocima koji su uključivali doručak do dva jaja i malo slanine, a ručak od kuvane boranije, slatkog kupusa, graška sa svinjetinom - bili smo siti u srećni.
Međutim, svaki obrazac ima i nešto što nije logično ni dobro, pa i ovaj. Donosimo vam 4 navike u ishrani iz perioda Jugoslavije koje treba odmah da izbacimo iz opticaja. Evo o čemu se radi:
Beskrajno ispijanje kafe
"Da stavim kafu?", "Dođi na kafu," ili "Gde ćemo na kafu?" - to su reči s kojima se svakodnevno javljamo prijateljima. Često smo u stanju da popijemo i po 3 do 6 šoljica kafe dnevno, a sve to vučemo iz perioda stare Jugoslavije.
Ali dok su naše majke i bake kafu pile tek kada bi završile sve kućne poslove i kada bi se istoj mogle posvetiti natenane, mi kafu danas ispijamo "s nogu", u prolazu, da nas razbudi ili, najgore - kad smo žedni.
Još ako imate običaj da uz kafu pojedete i nešto slatko - eto vam recepta za brzo debljanje i uništavanje zdravlja.
Hleb uvek i uz sve
Navika da se sve jede sa hlebom pojavila se još kada je on bio glavni izvor energije i sitosti.
Danas kada imamo obilje hrane ispred sebe, pomalo je preopterećujuće uz pire krompir ili pirinač jesti hleb. To ne znači da bi hleb trebalo izbaciti iz ishrane, nego samo ga dozirati.
Veoma je važno i koji hleb jedemo. Ukoliko je to integralni hleb napravljen od celih žitarica ili proteinski hleb, uz humus ili kajmak on može biti savršen doručak.
Ali ako zadržimo pravilo iz Jugoslavije i hleb jedemo uz supu, pa nadalje - onda ćemo imati ozbiljan problem sa kilažom.
Pojedi svaku mrvicu
Verovatno su vas kao dete učili da pojedete sve što vam je na tanjiru, čak i ako ste već siti. Ova navika se doživljava kao dobar manir i znak poštovanja prema osobi koja je spremala to jelo. A ako je ta osoba bliski prijatelj ili rođak, onda vraćanje tanjira punog hrane jednostavno nije opcija.
Da biste izbegli da pojedete ono što ne možete da podnesete i potom vidite te neugodne brojke na vagi, morate da shvatite i prihvatite da imate puno pravo da se ne zadavite hranom, bez obzira ko vam je služi ili pod kojim okolnostima. A ako se sami hranite, najbolje je da na tanjir stavite manje hrane nego što realno možete da pojedete.
1001 jela
Obrok sa mnogo različitih jela je nekad bio standard u Jugoslaviji. Kako bi i moglo biti drugačije? I muškarci i žene su neumorno radili u raznim industrijama i morali su redovno da obnavljaju svoju energiju. Ukusne i hranljive supe, salate i topla jela – servirana, naravno, sa hlebom – bila su im blagodet, kao i kafa, kompoti, slatka i razni kolači.
Danas savršeno dobro razumemo da je za većinu ljudi jedno glavno jelo i povrće (na primer, u obliku lagane salate) dovoljno da se zasiti. Ključno je da glavno jelo sadrži dovoljno proteina, masti i ugljenih hidrata, i da se povrće služi bez majoneza ili drugih teških sosova koji su štetni i za figuru i za telo.