DOKTOR PREDRAG NENADIĆ, NUTRICIONISTA: Da bismo bili zdravi, vitamin D mora da se uzima i tokom leta i to na OVAJ način!

Koliko je vitamin D neophodan za pravilan rad našeg tela, ali i za građenje dobrog imuniteta, nekako smo saznali tek kada je došlo do pojave pandemije Covid 19. Standardna procedura lečenja korona virusa, obuhvata i korišćenje vitamina D.

Sa pojavom prvih sunčanih dana, mnogi su se zapitali da li treba da nastave da piju i dalje Vitamin D, s obzirom da je pomenuti vitamin poznat i kao "vitamin Sunce"?

Da nam pomogne da rešimo nedoumicu, pitali smo doktora Predraga Nenadića, nutricionistu.

* Da li sada da pijemo vitamin D, kada je leto na pragu, a sunce imamo skoro svakog dana?

"Najkvalitetniji i najbolji izvor vitamina D se dobija upravo preko sunca, ali ovo sunce koje sada dolazi, nije sunce koje će nam pomoći da stvorimo vitamin D. Da bi se vitamin D stvorio treba da budemo duže vremena na suncu, da nam veći deo tela bude izložen suncu. Da to bude između 11h i 14h, ali ne smemo da preteramo sa tim UV zračenjima koji umeju da budu veoma opasni. Da bi sunce i holesterol, koji je uslov za svaranje vitamina D u našem telu, stvorili taj vitamin, potrebno je da duže vremena budemo izloženi, a mi to slabo možemo jer smo u "prolazu" i obučeni.

Da bi se zaštitili od korona virusa, neophodan nam je Vitamin D, ali ne samo zbog korone. D vitamin učestvuje u preko 200 metaboličkih procesa u našem organizmu. Potrebno je da ga i dalje pijemo, posebno kod nekih stanja gde su ljudi upućeni na njega. Kao na primer: ljudi koji imaju bolesnu prostatu, treba da svakodnevno piju vitamin D.

Gojazne osobe sabo sintetišu D vitamin i pitom ga više troše. Takođe i starije osobe slabije sintetišu D vitamin i zato je neophdno da ga nadomešćuju suplementima. "

*Koliko možemo vitamin D da unesemo preko hrane?

"Preko hrane se vitamin D slabo unosi u organizam. Malo ga ima u namirnicama, a i tamo gde ga ima, slaba mu je resorpcija.

Najviše ga unosimo unosimo preko suplemenata, Vitamina D i preko sunčevih zraka koje uz pomoć holesterola u telu stvaraju pomenuti vitamin.

Vitamin D je prisutan u masnoj ribi, ostrigama, škampama, u ribljem ulju, u žumancetu, u goveđoj jetri, pečurkama... Ali to sve nije dovoljno da bi se stvorilo dovoljno vitamina D, neophodnog za naše telo."

*Da li postoje vitamini koji ne smeju da se uzimaju zajedno sa Vitaminom D? Da li jedan uništava drugi?

"To zavisi od pojedinca, nismo svi isti. Kad pijemo Cink i ostale minerale, postoje neke kontraidikacije, ali to sam organizam rešava. Teško dolazi do trovanja sa D vitaminom. Čak i oni čuvari sa plaže, koji imaju preko 120 mnimola vitamina D u krvi, pa nisu imali problem sa trovanjem. Vitamin D nije opasan. Vitamini su mikroelementi koje naš organizam sam reguliše. Naš organizam je sposoban da odredi šta mu je potrebno, a šta nije. Normalno je da mi, kada preteramo sa nečim, možemo da izazovemo nepovoljnu situaciju. Za sada nema naučnih studija koje kažu da je Vitamin D opasan ili otrovan. A s druge strane, sve naučne studije govore da je neophodan!

Godinama se smatralo da je on potreban zbog normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi, što je neosporno za očuvnje naših kostiju. Međutim, kasnije se ustanovilo da ima daleko širu i ozbiljniju ulogu u našem organizmu.

Unošenje vitamina topivim u mastima (A,D, E i K) istovremeno može da uspori apsorpciji ostalih. Treba ih uzimati u razmacima od dva sata, ali ovo se najviše odnosi na asorpciju vitamina K."

Vitamin D je značajan kod:

• rahitisa
• osteoporoze
• malignih bolesti
• virusnih i bakterijskih infekcija
• kod dijabetesa
• kod alergija i astme
• psorijaze
• multiple skleroze
• bolesti prostate...

Dnevno je potrebno da u našoj krvi postoji 70 minimola vitamina D u krvi, ali većina ljudi ima daleko ispod te doze. Neophodna dnevna količina od 4000 jedinica je nešto što je minimum da unesemo u telo."

*Nedostatak vitamina D, sve više je prisutan kod dece tinejdžerskog uzrasta. Da li je to posledica sedenja u kući, za kompjuterom?

"Nekada su deca trčala bosa i polugola po suncu, celo leto bila napolju igrajući se od izlaska do zalaska sunca. Danas deca, do izlaska do zalaska sunca, igraju se za kompjuterom, zatvoreni u četiri zida. Noć su zamenili za dan. To je problem koji će biti dalekosežan po zdravlje dece."

*A što što što se mažemo zaštitnim kremama, da li to sprečava generisanje vitamina D u telu?

"Kreme za kožu sprečavaju sntetizovanje D vitamina. One ne pomažu da se zaštiti koža u velikoj meri, zdravlje dolazi iznutra. Mala korist je od tih krema kojima se trudimo da zaštitimo kožu. Najveća korist je kako se hranimo i šta unosimo u organizam."

*Kako primetiti da je došlo do nedostatka vitamina D?

"Smanjeni nivo vitamina D se manifestuje kroz česte glavobolje, migrene i prolive.

Veći neostatak vitamina D se maifestuje kroz pojačan umor, opštu slabost, bolove u kostima, depresiju, česte prehlde i infekcije. Uzok nedostatka vitamina D mogu biti i bolesti jetre, bubrega, Kronova bolest , celijakija, kao i neki lekovi: barbiturati i antikonvulzivni lekovi..

Kao što sam već rekao, Vitamin D učestvuje u preko 200 metaboličkih procesa i svi ti procesi mogu da izazvou određene kontraidikacije koje mogu da budu štetne.

Preterano unošenje vitamina D može nekada (veoma retko), da izazove stvaranje kamena u bubrezima."

(Autor: Vanja Milenković/ Stil.kurir.rs)