Praznik

Sutra slavimo Oce: Tate, da li ste spremni za vezivanje?

Otkup je lako dati: za malo sreće i ljubavi, dete će te odvezati

Vesti 05.01.2019. - 20:16h Autor: Stil/agromedia.rs
Foto: Shutterstock

Detinjci, Materice i Oci ubrajaju se među najlepše porodične praznike u našoj zemlji. Sutra je jedan od  tih prazika: Oci! Tate, da li ste spremni za vezivanje?

 

Magazin "Istorija" u novembarskom broju iz 2014. godine donosi priču o tome kako su se Detinjci, Materice i Oci proslavljali početkom 20. veka u Beogradu.

"Detinjci, Materice i Oci slavili su se u okviru porodice, ali su se kućne dogodovštine sa vezivanjem prepričavale po kafanama i ženskim sedeljkama. Praznik Detinjci naročito je bio važan za decu bez roditelja koja su se sama starala o sebi. Ovakva deca su uvek na dane ovog praznika prolazila pored kuća supružnika koji su bili bez dece. Oni su baš te nedelje kao slučajno izlazili poslom na ulicu, praveći se da ne haju za decu koja se nalaze oko njih. Iznenada bi im se u rukama našli komadi kanapa i po ulici bi počela trka. Najmlađa deca obično bi prva bila uhvaćena i vezana. Kako nisu imali čime da se ˶otkupe˝, dobijali bi poklone ako svečano izjave da su bili dobri tokom cele godine.

 


Praznik Materice proslavljao se čak i na kraljevskom dvoru. Izabrana deca iz uglednijih kuća, ali i sirota deca bez roditelja bila bi dovedena na dvor da "vezuju kraljicu" i dobiju poklone. Kraljica Marija Krađorđević bila je veoma aktivna u proslavljanju ovog praznika. Najuglednije beogradske dame onog vremena sledile su njen primer i postajale članice dobrotvornih društava, najčešće "Kola srpskih sestara". Najvažniji praznik bio im je upravo Materice, kada su delile poklone siromašnoj deci.

Postojao je običaj da bogati i viđeniji ljudi na Očeve daju izdašne javne poklone, čime su pored učinjenog dobrog dela pokazivali svoj prestiž u društvu. Takođe, za nekoliko desetina siromašnih mališana kupovali bi lepu novu odeću, podelili im i slikali se sa njima. Ovakve slike objavljivane su po novinama, kako bi služile za ugled i primer.

 

Običaji proslavljanja ovih praznika opstali su do danas.

 

Oci su praznik koji se pada poslednju nedelju pred Božić.

Običaji za ovaj praznik isti su kao i za Materice, samo što se ovom prilikom vezuju očevi. Međutim, očeve nije tako lako vezati. Prema narodnom shvatanju otac kao glava kuće ne sme da se nađe u tako "nezgodnom" položaju, pa vezivanje očeva traje mnogo kraće.

Nekoliko dana pred praznik očevi sakrivaju sve kanape i kaiše koji postoje u kući, kako deca ne bi mogla da ih vežu. Sa druge strane deca traže kanape, kako bi vezali oca i osigurali poklone za taj dan.

Najsigurnije je oca uhvatiti i vezati na spavanju, pa će on nakon što se probudi biti primoran da podeli poklone kako bi se oslobodio."

 

Otac koji je među prvima u Srbiji uzeo porodiljsko: Bilo je teško ali veselo, a onda je došlo do tužnog obrta!

 

Simbolika vezivanja

 

Ova tri praznika spadaju u Božićne i upravo zbog zanimljivih običaja koji se za njih vežu, ovi praznici iznova povezuju decu sa roditeljima i doprinose njihovom što boljem razumevanju i ljubavi.

 

Karakteristično vezivanje ima simboliku čvrstih porodičnih veza, sloge i mira.

Ovi praznici naročito su zanimljivi za decu koja su glavni akteri svih dešavanja, i koja potpuno ravnopravno sa odraslima učestvuju u proslavi praznika. Svakako, naročitu radost pored samog vezivanja izazivaju pokloni koji na kraju uvek završe u dečijim rukama.

 

Simbolika uzajamnog vezivanja i drešenja jeste i priprema za doček najradosnijeg praznika koji je čoveka vezao sa Bogom.

 

U ove dane priprema se i ručak nešto svečaniji nego obično, ali obavezno postan, pošto sva tri praznika padaju u vreme Božićnog posta. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice.

 

Otac troje dece lupio, pa ostao živ: Moja žena uživa u životu! Po ceo dan samo odmara!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...