Forman je bio jedan od vodećih autora novog talasa koji je doneo slobodu izražavanja i protest, ali je pred represijom morao da pobegne iz svoje zemlje 1968. i zasluženo priznanje dočeka u Holivudu.
Rođen 18. februrara u Časlavu, gradiću stotinak kilometara udaljenom od Praga, ostao je siroče kao dečak. Njegovi roditelji umrli su u nemačkom koncentracijskom logoru u Aušwicu.
Pohađao je školu za elitnu komunističku mladež u Podebradyju blizu Praga, a tamo je upoznao Vaclava Havela, budućeg pisca, disidenta i predsednika. Nakon toga, nastavio je studije na prestižnoj praškoj filmskoj školi FAMU. Sa svojim savremenicima poput Jirija Menzela (Oskar za najbolji strani film 1968. za "Strogo kontrolisane vozove"), Ivana Pasera i Verje Čitilove, iskoristio je relativno popuštanje režimske cenzure 1960-ih i odmakao se od konformiteta komunističkih produkcija.
S "Audicijom" 1963., "Crnim Petrom" godinu posle, "Ljubavi jedne plavuše" 1965. i "Gori, moja devojčice" 1967. uveliko je zaslužan za stvaranje čehoslovačkog novog talasa, karakterizovanog improvizacijama, crnim humorom i čestim korišćenjem naturščika. Nedugo pre okupacije Čehoslovačke i sloma Praškog proleća, Forman odlazi u egzil, prvo u Francusku, a potom u SAD.
Tamo prvo snima "Let iznad kukavičjeg gnezda", film o psihijatrijskim bolnicama s briljantnim odabirom glumaca, Džekom Nikolsonom i Luizom Flečer. Film je bio adaptacija romana Kena Keseija te je osvojio čak pet Oskara, uključujući i onaj za režiju, a danas ujedno ima i kultni status u kinematografiji. Nakon toga osvaja kritiku i publiku filmskim verzijama mjuzikala, uz antiratnu "Kosu" i "Ragtime". Forman 1977. godine postaje naturalizovani državljanin Sjedinjenih Država.
"Upoznao sam politički i ideološki pritisak komunističke zemlje i komercijalni pritisak u Americi. Mnogo mi je draži komercijalni pritisak gde zavisite od publike nego ideološki pritisak kada zavisite od nekog idiota", rekao je jednom.
Nedugo pre pada komunizma vratio se u domovinu kako bi u Pragu snimio svoje remek-delo "Amadeusa", priču o suparništvu Volfganga Amadeus Mocarta i Antonija Salierija koji je zaslužio osam Oskara, uključujući i onaj za najbolji film.
U svojoj filmografiji potpisuje i "Narod protiv Larija Flinta" 1996. i "Čoveka na Mesecu" 1999. s Džimom Kerijem, nadahnutog životom Endija Kofmana.
Veliki zaljubljenik u biciklizam i cigare, ženio se tri puta, s dve glumice - Janom Brejchovom i Verom Kresadlovom s kojima ima dva sina, te s trideset godina mlađom scenaristkinjom Martinom s kojom je dobio blizance Endija i Džima, nazvanima po Endiju Kofmanu i Džimu Keriju.
