Svaka čast

Ponosan i plemenit Srbin: Narodu i bolesnima podelio 1,5 tonu tikvica, evo zašto!

Na ponuđenu cenu od sedam dinara, za tonu i po tikvica ja bih imao neku zaradu od dve hiljade dinara. E, za dve hiljade bolje da je dam džaba. Neka bar neko ima vajde, kad ja nemam, iskren je Vladimir
Vesti 05.06.2017. - 13:13h Autor: kolubarske.rs
Foto: Profimedia

Povrtar iz Sovljaka Vladimir Jakovljević, "ponižen i uvređen" otkupnom cenom na tržištu, podelio je 1,5 tonu tikvica, za čije je samo branje platio osam hiljada dinara.

 

Akciju je organizovao u centru Uba, gde je u svom kombiju, uz pomoć prijatelja, povrće prepakivao u kese i besplatno nudio inzenađenim prolaznicima. Na ovaj korak se odlučio nakon što je prethodnog dana jedna kompanija, koja je vlasnik nekoliko maloprodajnih lanaca u zemlji, najpre u prepodnevnim satima od njega poručila 1,5 tonu tikvica, da bi posle podne porudžbinu otkazala.

 

"Kada sam dobio porudžinu, trebalo je da plate deset dinara po kilogramu u gajbama, ali su javili da im ipak ne treba. U međuvremenu sam dobio ponudu da prepakujem u druge gajbe i dam po sedam dinara, ali nisam hteo, hoću da podelim narodu. Mnogo sam uložio u proizvodnju, pod tikvicama u plastenicima imam pola hektara, a da se naseče tona i po treba četvoro ljudi. Po čoveku se plaća dve hiljade dinara, znači ukupno osam hiljada samo za sečenje. Na ponuđenu cenu od sedam dinara, za tonu i po tikvica ja bih imao neku zaradu od dve hiljade dinara. E, za dve hiljade bolje da je dam džaba. Neka bar neko ima vajde, kad ja nemam", priča četrdesetogodišnji Vladimir o kapi koja je prelila čašu njegovih povrtarskih muka.

 

Tikvice iz rane proizvodnje na početku sezone prodavao je za 50 i 60 dinara, ali su tada količine male.

 

"Čim su pristigle veće količine, odmah je cena otišla dole", navodi Jakovljević uz napomenu da se uklapa u 30 dinara, što je "solidna cena, da može da se preživi". Iako nije ubrao sav plod, zaradu više ne očekuje, a i ono što je do sada oprihodovao je zanemarljivo u odnosu na ulaganja i rad.

 

"Tikvica se seje u januaru, sadi u februaru i kad su velike zime moraju dupli najloni da se postavljaju, folije i unutra i gore, po plasteniku. Neko je uveo i parno grejanje i velika je to investicija. Ja imam četiri i po hiljade kućica, tako da svakoga dana četvoro ljudi angažujem kao ispomoć. U početku sam prodavao na Kvantašu i nekim kompanijama i tada sam nešto malo i zaradio. Kupaca ima kad je cena, kad nema cene, nema ni kupaca", zaključuje on.

 

Povrće poklonio bolesnoj deci

 

Preostale tikvice iz svog plastenika, kao i kupus i salatu spakovao i zajedno sa ubskim aktivistima Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), odvezao u Beograd i isporučio kuhinjama roditeljskih kuća Zvončica, gde borave mališani koji se leče od opake bolesti, kao i Institutu za majku i dete. Bilo je dovoljno da ga aktivisti NURDOR-a samo kontaktiraju, pa da se bez trunke primešljanja odluči na human gest vredan svake pohvale. Uz to je obećao da će animirati i svoje komšije povrtare da neporodato povrće poklone pomenutim ustanovama ili nekim drugim sličnog tipa, dokazujući da u "zemlji seljaka na brdovitom Balkanu" nismo sve još izneli na pazar i svemu oborili cenu. Nije nam baš sve na prodaju i lepo je znati, što reče knjževnik Radovan Beli Marković, da ima u nas i "gdešto sa zlatnim važenjem".

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...