Neverovatno

Slovenija sa nestrpljenjem očekuje rođenje bebe zmaja: Svi su na nogama!

Postojinska jama uskoro će biti bogatija za još jednog stanovnika, jer se sa nestrpljenjem očekuje rođenje bebe zmaja
Vesti
01:00h Autor:
Foto: Printscreen/ Youtube/ BBC News

Slovenski mediji poslednjih nedelja neumorno bruje o jednoj vrlo posebnoj jedinki inače slavnog stanovnika Postojnske jame jednoj ženki čovečje ribice.

 

Njome su ispunjene naslovnice web stranica, u nju su uperene infracrvene kamere jer ljudi žele da znaju šta radi kada se ugase svetla na koja inače nikako nije naviknuta, o njoj piše čak i britanski BBC.

 

Šta je toliko posebno u ženki nevelikog bledolikog vodozemca pa je postala takva medijska zvezda? To što je snela između 50 i 60 jajašaca od kojih tri pokazuju znakove razvoja i života!

 

Šta je u tome toliko posebno? To što se čovečje ribice, koje neretko žive i više od 100 godina, razmnožavaju tek jednom do dva puta u deset godina. A niko do sada nikada nije video kako to rade u prirodi jer se time bave na vrlo skrivenim mestima.

 

Rajsko ostrvo koje ljudi nikad neće videti uživo: Zabranjena destinacija! (FOTO)

 

Prema pisanju slovenskih medija uzbuna je krenula 30. januara ove godine kada je jedan od vodiča u Postojnskoj jami primetio jaje čovečje ribice učvršćeno na staklo akvarija u tzv. Koncertnoj dvorani Postojnske jame.

 

Vodič je odmah obavestio dvojicu biologa zaduženih za lokalitet, Primoža Gnezdu i Sašu Veldta da se dogodilo "čudo", a oni nisu časili časa.

 

Iz akvarijuma su hitno uklonili moguće napasnike – šest drugih čovečjih ribica, a ženka je svakog dana nastavila da polaže po nekoliko novih jajašaca.

 

"Ovo je vrlo značajan događaj jer nema puno podataka o bilo čemu što je povezano sa reprodukcijom te grupe životinja", rekao je za BBC hrvatski biolog Dušan Jelić, član Hrvatskog herpetološkog društva "Hyla" koji ronjenjem istražuje čovečje ribice u podvodnim sistemima hrvatskih pećina.

 

"Ako se mladunci čovečje ribice razviju zdravi, biće to zadivljujuće. U divljini mi nikada ne uspevamo naći ni jajašca niti larve. Verovatno se skrivaju na nekim vrlo posebnim lokacijama u skrivenim delovima pećina", objasnio je Jelić.

 

U Postojnskoj jami, koju godišnje poseti preko milion ljudi, postoje vrlo skrivena mesta na kojima "sramežljivi vodozemci" odrađuju svoje reproduktivne potrebe, ali ova ženka je to napravila u akvarijumu u jednoj od najprometnijih prostorija. Naravno, nije imala puno izbora!

 

Čovečja ribica (lat. Proteus anguinus) je endemični vodozemac iz porodice glavašica i jedini pretstavnik roda Proteus. Živi u podzemnim vodama, rekama i jezerima, od severa Italije, preko Slovenije i Hrvatske do BiH i Crne Gore.

 

Pogledao je u nebo iznad Aljaske: Snimio svetleće čudo među oblacima! (FOTO)

 

 

Voli mirne vode bogate kiseonikom i niske temperature od 6 do 12°C. U Hrvatskoj je strogo zaštićena vrsta.

 

Ima izduženo, jeguljasto telo koje svetlom bojom i nežnom teksturom podseća na kožu belih ljudi po čemu je dobila ime. Tek vrlo retki imaju pigment što pokazuje da su bili izloženi suncu. Zanimljivo je da spoljne škrge nemaju samo larve već i odrasle jedinke koje dišu plućima i kožom. Ova nepotpuna metamorfoza larve u zrelom jedinku kod repaša zove se neotenija, a smatra se posljedicom gena, manjka joda u podzemnim vodama ili nedostatkom hormona rasta.

 

Kod čovečjih ribica, koje nikada ne napuštaju život prilagođen vodi, razvoj se ne može podstaći dodavanjem hormona ili joda kao što se ponekad može kod nekih vodozemaca.

 

Budući da uvek borave u potpunoj tami, osim kada ih obilne kiše izbace na površinu, što je često kobno, nemaju pigmenta na koži. Belo-žućkastu ili belo-crvenkastu boju dobijaju od površinskih kapilara. Glava im je velika i izdužena. Na prednjim nogama imaju po tri slabo razvijena prsta, a na zadnjim po dva. Obično su duge oko 25 cm, ali zabeleženi su i primerci od 40 cm. Mužjaci su nešto manji. Hrane se vodenim račićima, crvolikim životinjama, kukcima i mekušcima.

 

Dragoceni biser Švajcarske: Selo koje opčinjava prirodnim lepotama (FOTO)

 

 

Ritual parenja im je vrlo zanimljiv. Mužjaci se prvo ženkama udvaraju mahanjem repom u smeru njihovih glava. Potom parovi njuškicama dodiruju kloake i šetaju zajedno nakon čega će mužjak ispustiti spermatofore. Ženka ih konačno prihvata svojom kloakom, a celi proces neretko se ponavlja više puta. Jaja legu nakon 86 do182 dana, zavisno od temperature vode – u hladnijoj vodi kasnije. Ako je voda vrlo hladna, ženke ne leže jaja nego rađaju žive mladunce.

 

Čovečje ribice 1689. prvi spominje slovensko-austrougarski prirodnjak Johan Veikhard von Valvasor koji piše da ih je lokalno stanovništvo, kada bi ih bujice izbacile na površinu, smatralo mladuncima zmajeva.

 

Sve lepote Srbije u samo dva minuta: Uživajte! (VIDEO)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...