Istraživači veruju da su rešili misteriju nastanka Zemlje pre 4,5 milijarde godina gomilanjem stenovitih tela kao što su asteroidi i meteoriti po njenoj prvobitnoj kori.
Naučnici u Francuskoj veruju da su razumeli zašto je hemijski sastav Zemlje drugačiji od sastava meteorita koji su učestvovali u formiranju "Plave planete".
Zemlja ima manje sicilijuma i magnezijuma od meteroita, iako su tva dva hemijska elementa bila ključna za njen nastanak.
Naučnici su ocenili da su meteoriti preuzeli od Zemlje sicilijum i magnezijum, te je ona izmenila hemijski sastav i izgubila na masi.
Alarmantni podaci: Za 8 meseci potrošena godišnja količina resursa Zemlje
Istraživači su sproveli laboratorijske eksperimente kako bi rekonstruisali proces nastanka Zemlje i odredili hemijski sastav njene prve kore.
Posle nastanka prve kore u čiji sastav ulaze meteroiti, kora je počela da se "kruni" tako što su se meteoriti od nje otkidali, odnoseći silicijum i magnezijum, navodi se u članku u britanskom naučnom časopisu Nature Communications.
Naučnici su otkrili da zbog toga meteoriti i asteroidi koji su bili u Zemlji sadrže znatno više silicijuma i isparljivih elemenata poput natrijuma i kalijuma nego ona.
"To se verovatno desilo u prvih 100 miliona godina postojanja Zemlje", navodi se u studiji i dodaje da je planeta tada time izgubila oko 15 odsto prvobitne mase.
