Na današnji dan pre 60 godina u francuskom gradu Nici oči je zauvek sklopio jedan od najvećih i najuticajnijih slikara 20. veka, začetnik novog pravca u slikarstvu - fovizma, Anri Matis.
Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspiraciju je pronalazio u orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Takođe, radio je i bakroreze, drvoreze i litografije, mada se često vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.
Poznati slikar je snažno uticao na moderno evropsko slikarstvo. On je stvorio osnovne pretpostavke za nastanak fovizma i uticao je na kubiste, ekspresioniste, nadrealiste, kao i na predstavnike američkog pop-arta.
Pod uticajem savremenika Gistava Moroa, Pola Sezana i Pola Gogena 1905. godine oformio je lični izraz i - fovizam. Fovizam je kao pokret trajao samo nekoliko godina, a članovi te grupe su počeli da slede i druge pravce. Najvažnija Matisova slika toga razdoblja je kompozicija "Ples".
Više o životu i radu Vinsenta Van Goga pogledajte OVDE.
U toj kompoziciji dolaze do izražaja bitna svojstva Matisovog opusa, plošni tretman, zatvorene obojene površine bez tonskih prelaza, kao i izrazit smisao za pokret što se postepeno preobražava u arabesku.
Svetski ugled Matis stiče u Nemačkoj i Americi, a posebno u Rusiji. U kasnijim radovima sve se više usredsređuje na mrtve prirode, aranžirano cveće i voće... Ovog majstora su povremeno privlačili radovi u plastici, litografiji i keramici i Matis je nastavio tradiciju velikog francuskog slikarstva u novoj, savremenijoj varijanti.
I francuska slikarska omladina i stranci koji su hrlili u Pariz bili su oduševljeni njegovim mislima. Uticaj Matisovog slikarstva na Evropu i svetsko slikarstvo bio je već tih godina golem, a tako je ostalo i do danas.
Neka od dela čuvenog slikara biće i pred beogradskom publikom i to krajem novembra na izložbi u Galeriji New Moment.
