Danima uoči Prvog maja svi se užurbano spremaju i planiraju gde će i kako ovaj neradni dan provesti u prirodi. Pažljivo se kalkuliše koliko roštiljskog mesa, slatkiša, pića i svega ostalog potrebnog za gozbu bi trebalo kupiti i poneti, ali zapitajte se iskreno koliko vas se setilo da na spisak doda i kese za đubre.
Uprkos apelima i kampanjama, izgled naših izletišta već u predvečerje ovog praznika je razlog da se svi postidimo. Količina plastičnih kesa, flaša, papira, pikavaca, konzervi i ostalih tragova našeg dobrog provoda za svega nekoliko sati zelenilo u koje smo ujutro pošli pretvara u deponiju.
Setite se da svaki plastični proizvod koji ostavimo u prirodi, ostaje tu mnogo duže od nas - od 100 do 1.000 godina! Komunalne službe imaće pune ruke posla nakon našeg uranka ali, ni oni neće uspeti da se zavuku u svaki zeleni kutak i počiste sve ono što smo drsko ostavili za nama.
Na kraju, poželećemo da organizujemo piknik i sledeće godine ili već ovog vikenda ali nećemo poželeti da izletujemo na deponiji. Sve što je potrebno je da se setimo da sa sobom ponesemo ono što smo i doneli, a priroda će nam već istog trenutka pokazati zahvalnost.
