- Mamu i mene je 24. marta 2009. godine ispred vrtića udario pijani vozač. Hitno su me prevezli u Urgentni centar. Naredni dan su mi zaustavili unutrašnje krvarenje. Ostala sam bez žučne kese i dela creva. Postavljena mi je dijagnoza cerebralne paralize zbog oštećenja mozga jer su mislili da neću da se oporavim. Na današnji dan sam dobila sepsu - priča Natalija za "Telegraf".
U operacionu salu su je uneli 27. marta, kako bi joj izvadili hematom. Tada je imala prvi epileptični napad, za dve nedelje je prošla pet operacija.
"Danas je taj dan, dan tvoje pobede. Sećam se, uvek se vraćam na taj 24. mart 2009. godine, bilo je strašno, sirena kola hitne pomoći urla dok jurimo prema bolnici, u spavaćici sam išla sa tobom i tvojom mamom. Vidim te i sad u šok sobi Urgentnog Centra kako ležiš intubirana, priključena na još milion aparata, sva u gipsu, u komi.
-
Reči doktora mi ne izlaze iz glave: reanimacija je trajala 2 sata, verovatno će ostati oštećenje mozga. Sećam se te najteže noći u mom životu. Umrla si još jednom u toku noći. Sutradan si prebačena u Tiršovu, tamo si operisana 5 puta za 2 nedelje i tamo si spasena", u svojoj objavi na Fejsbuku prisetila se stresnog događaja Natalijina baka.
NE PROPUSTITE
- U bolnici sam bila bez majke, potpuno sama. U komi sam provela 31 dan, intubirana, na intenzivnoj nezi. Tu sam doživela prve dve kliničke smrti. Prvi put sam reanimirana u Urgentnom centru, a lekari iz Tiršove, na čelu sa neurohirurgom dr Milanom Mrdakom spasili su mi život. To je sve izgledalo strašno i bilo je jako stresno. Baka je prve noći, koja je bila najkritičnija, molila boga da preživim. Kroz maglu se sećam bolničke sobe i doktora - priča Natalija.
Kako kaže, taj dan proslavlja kao drugi rođendan. Dobija tortu, poklone, a čak je vuku i za uši.
Natalijina borba za život je svakodnevna
Ova 17-godišnjakinja početkom meseca vratila se iz Ukrajine, gde je bila na transplantaciji matičnih ćelija. Trenutno je u obaveznom četvoromesečnom karantinu, ali čeka je još mnogo pregleda i terapija.
- Konstantno koristim aparat za disanje. Na njemu sam od samog starta, ali sad moramo da povećavamo pritisak. Bila sam na magnetu glave, ta situacija je sada bolja, samo su malo uvećane komore. Treba da radim nova snimanja 14. aprila zbog napada koje imam. U Ukrajini su otkrili da imam hipoksiju mozga - dodaje ona.
Takođe, sledećeg meseca mora da ide i na operaciju očiju koja košta oko 500.000 dinara, a za nju i dalje nema prikupljenu dovoljnu količinu novca.
- Moj život je procenjen na 307 miliona dinara. Ta suma u svakom momentu može da se poveća, u zavisnosti od mog stanja. Preda mnom je i neurobiotika u Zagrebu i rehabilitacija u Banji Koviljači. Potrebna mi je i transfuzija, a takođe i novi aparat za disanje jer je ovaj počeo da se kvari - ističe Natalija.
Za Natalijin osmeh! Budimo humani!
Pomozimo Nataliji!
Slanjem SMS poruke: Upišimo 908 i pošaljimo SMS na 3030
