Vikinzi su ostali zapamćeni kao krvožedni ratnici, ali nova izložba u Britanskom muzeju za cilj ima da pokaže njihova kulturna dostignuća i trgovačke sposobnosti koje su raširili po celom svetu.
Izložba "Vikinzi: Život i legenda", koja traje do 22. juna u Londonu, pokušaće da promeni stereotipnu predstavu Vikinga kao zastrašujućih, bradatih ljudi naoružanih sekirama koji su harali Evropom od 9. do 11. veka.
"Oni su najprljavija božja stvorenja", napisao je 921. arapski diplomata Amad idb Fadlan.
"Ne kupaju se posle vršenja nužde niti posle seksa. Ne peru ruke posle obroka. Oni su poput puštenih magaraca".
Britanski muzej u Londonu predstavio je, međutim, izvanredne komade vikinškog umeća - divan (i veoma korišćen) mač, nakih, amulete, verske i druge pretmete. Izložba, prva o Vikinzima u proteklih 30 godina, pokazuje kako su nordijski ratnici stvorili međunarodnu mrežu trgovine, pljačke i moći koja se širila na četiri kontinenta.
Generalno su se prema robovima dobro odnosili kako bi postigli veću cenu na tržištu.
"Nasilni ratnici su sasvim sigurno važan deo priče, ali ne i jedini", rekao je AFP-u kustos izložbe Garet Vilijams. "Bili su trgovci, zanatlije, istraživači, mnoge stvari. Važan deo poruke koju želimo da prenesemo je da je to bilo kompleksno i višeslojno društvo".
U srcu njihove kulture bili su brodovi i moreplovstvo i na izložbi je predstavljena i preživela drvna građa najdužeg vikinškog ratnog broda (drakar) ikada pronađenog. Otkriven u jednom danskom fjordu 1997. godine ovaj 37 metara dug brod nazvan Roskilde 6 potiče iz 1025. godine - vrhunca vikinškog doba.
Uticaj Vikinga prostirao se od Njufaundlenda u Severoj Americi do Avganistana u centralnoj Aziji i oko Mediterana.
