Beli luk je aromatično i oporo povrće koje se koristi u ljudskoj ishrani preko 5000 godina. Stari Egipćani su koristili beli luk u jelima isto kao i u medicini. Danas se beli luk najviše koristi kao deo mediteranske kuhinje, ali i kao začin u azijskim jelima.
Narodna medicina Kine i Indije praktikuje beli luk za izlečenje skoro svih bolesti.
Jedan beli luk srednje veličine ima vitamina, minerala, proteina i vlakana više nego bilo koje drugo povrće.
Ne bacajte proklijao beli luk, a zašto pročitajte OVDE.
To što je beli luk toliko zdrav može da zahvali velikoj količini alicina koju sadrži. Alicin je jedinjenje koje se uvek opisuje kao osnovna i prvobitna supstanca koja je najvećim delom zaslužna za lekovitost belog luka, a otkrivena je tek 1944. i dugo nije mogla biti stabilizovana da bi se izdvojila i koristila za lečenje širokog spektra bolesti. Posebno je bitno dejstvo Alicina na nove bolesti i bakterije otporne na antibiotike (SARS, Streptokoke nedavno otkrivene u Nemačkoj, MRSA, AIDS…).
Beli luk čini odličnu prevenciju od gripa, a to su pokazala i istraživanja sprovedena u Britaniji gdje su ljudi koji su jeli beli luk svaki dan tokom 90 dana, bili su tri puta manje bolesniji nego oni koji su koristili tablete vitamina.
Zašto Žizel Bundšen obožava beli luk pročitajte OVDE.
Ljudi koji pate od viskokog krvnog pritiska jeli su beli leku svakodnevno i nakon nekog vremena osetili su znatno zdravstveno poboljšanje. Čak su se osećali bolje od onih koji su svakodnevno pili tablete na bazi belog luka. 
Najbolji način za konzumiranje belog luka je svež i termički ne obrađen, ali kada ga već kuvate onda je najbolje da ga ne prekuvate. Zdravstvena svetska organizacija preporučuje da se beli luk jede sirov, ali ako ga baš morate kuvati, onda ga kuvajte najviše 15 minuta.
Seckanje ili gnječenje belog luka oslobađa i aktivira alicilin pa se preporučuje da na ovaj način ovo povrće i upotrebljava i to najčešće u salatama i kao prilog jelu.
