Slobodan Ćustić (63) kojeg gledamo u seriji “Igra sudbine” i njegova 23 godine mlađa supruga Jelena (40) otkriva koliko je prilagođavanja i kompromisa bilo potrebno da bi odnos održali skladnim.
Svoju ljubavnu bajku otpočeli su pre nešto više od 13 godina, a emocije za koje su, s obzirom na veliku razliku u godinama, mnogi verovali da će brzo izbledeti, umnožile su se i postale još jače dolaskom njihovih naslednika Vasilija Vida (11), Tanasija (9), Zarije (8) i Ozrena (3,5) na svet.
Dan nakon proslave godišnjice skladnoga braka, glumac se sa suprugom u intervjuu za Story prisetio divnih anegdota s početka zabavljanja.
Čega volite da se setite iz perioda udvaranja?
Nije bilo udvaranja. Samo priđem i kažem biću kratak, želim da ostanemo dugo zajedno. Šalu na stranu, ali zaista nemam to u sebi. Sin iz prvog braka Ljubomir umeo je da kaže kako sam glup za žene: „E, bre, ćale, gleda te, oči joj ispadaju a ti pričaš o vremenu“ (smeh).
Da li vas je na isti način i zaprosio?
Da li je razlika u godinama, koja je mnogima trn u oku, s vremenom postala primetnija ili ne?
Nisu verovali u naš odnos, a čak je i strina tek nakon rođenja našeg četvrtog deteta umela da prokomentariše: „Pa vi to mislite ozbiljno“ (smeh).
Umete li da pokažete znake ljubomore?
Osim što je lepa i zgodna, Jelena je na prvom mestu pametna. Što bih onda bio ljubomoran. Ume pametno da izabere (smeh).
Da li je za brak dovoljna samo ljubav?
Postoji nešto između dva čoveka različitog pola što se ne može opisati i ne treba analizirati. Kažu, kada saznaš zašto nekoga voliš, ti više i ne voliš. Bolje razmišljaj o kolima zašto ne vuku tako dobro kao pre, a ljubav je tu da joj se predaš onoliko koliko možeš, želiš, koliko si kadar i to je to. Ako je iskreno, druga strana će to osetiti.
Kažu da vašeg Vukašina iz serije “Igra sudbine”, koja obara rekorde gledanosti, takođe obožavaju žene. Šta mislite da je razlog?
Mislim da je to zato što im on uliva osećaj sigurnosti. Žene vole kada je kraj njih neko na koga mogu da se oslone i ko može da reši sve njihove probleme. Iznenađenje mi je kakvo sam interesovanje pobudio i kod mališana. Baš nedavno, kada smo se porodično odmarali u Vrnjačkoj banji, okupljali su se da se slikaju sa mnom, što me je u jednom momentu umorilo, ali taj svoj osećaj brzo sam uspeo da odbacim, trgnem se i kažem sebi: „Čekaj, umoran si od druženja sa obožavaocima, pa što si onda glumac. Ovi ljudi svojim prisustvom potvrđuju da si tačan i to treba da ceniš“ i onda postanem mnogo obazriviji, čak sam par puta, kada sam video da se dečak stidi da me pita za fotografisanje, ja njemu prišao i pitao: „Da li hoćeš da se slikaš sa mnom?“ (smeh)
Da li pomenute Vukašinove osobine posedujete i vi lično?
Svaki ozbiljan muškarac mora imati potrebu da zaštiti svoju porodicu i razreši sve moguće glupe i ružne situacije. Mora da se zna ko je glava, a ko stub kuće. Kod nas vlada prirodna postavka stvari. Mislim da je Duško Radović rekao: „Žene su ovom emancipacijom dobile bitku protiv sposobnih muškaraca, a sada, kada se rat završio, žive kraj nesposobnih“. Ja sam emancipovan kao čovek, kao muškarac nisam.
Šta vas dalje očekuje na profesionalnom putu?
Imam najavljen film u režiji Marka Jovičića i rad na teškoj i zanimljivoj ulozi, kojoj se baš radujem. Sa predstavama, monodramom „O glumatanju“ i „Derviš i smrt“ gostujem po pozorištima, uskoro idem na Pale i u Istočno Sarajevo. Jedva čekam, nisam bio godinama, a pripadam tom prostoru rođenjem. Kada sve to privedem kraju, nadam se da ću imati malo više vremena da završim roman.
