Da je romansa između Laze Kostića i Lenke Dunđerski jedna od najvećih srpskih ljubavnih priča već je dobro poznato.
Njen tragičan kraj iznedrio je najlepšu srpsku ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
Mnogo od njihove platonske ljubavi sačuvano je u Lazinim pisima i Lenkinom dnevniku, ali je dugo ostalo nepoznato da je pesnik, u očajničkom pokušaju da se skloni od lepe kumice, došao na ideju da je uda za, tada 39-godišnjeg Nikolu Teslu.
Laza Kostić i Nikola Tesla sreli su se u Pešti 1892. godine, gde je naučnika posetila delegacija Velike škole da bi ga pozvala da poseti Beograd, a jedan od članova delegacije bio je i veliki pesnik. Tesla je iste godine, prvi i jedini put, došao u srpsku prestonicu, ali je sa Lazom postao iskren prijatelj. Njihova prepiska trajala je duže od deceniju.
Izvesno je da ideju da ga oženi bogatom vojvođanskom naslednicom Kostić Tesli nije izneo “oči u oči” već u pismima. “Provodadžisanje” je počelo u junu 1895. u vreme kada je Laza već skoro pet godina poznavao Lenku, a njihova ljubav bila već učvršćena.
Ipak, znajući da je romansa nemoguća, pesnik piše velikom naučniku.
“Dragi prijatelju, danas je od prilike treća obljetnica kako smo se ono sastali u Pešti i onako lijepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite kako? Ne biste nikad pogodili da vam ne kažem: hoću da vas oženim!
Quelle idée! Reći ćete. Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Promislite se dobro, sve mislite na jedno smislite, pa mi javite na šta ste smislili. Ako pristajete, poslaću vam odmah sliku moje namjenjenice i doznaćete njeno ime.
…
Bilo kako bilo, svakojako vjerujte da ostajem navjek vaš prijatelj,”
— Laza Kostić
Pesnik piše i da zna da je Tesla jednom prilikom rekao da, kada bi se ženio, oženio bi se samo Srpkinjom. Dodaje i da bi Lenka “i mrtvog oživela” i da joj on želi najboljeg muža na svetu.
Svoje provodadžisanje Laza nije krio od Lenke. U njenom dnevniku ostao je zapis o ovom događaju.
O letu 1895. godine
Ne znam šta je s njim. Javio se, ali kako! Nudi mi udaju za nekog gospodina iz Amerike, našeg porekla, slavnog pronalazača, mislim da se zove Nikola, prezime mu je čudno. Kako ne razume da ja hoću samo njega! Neću ni lepog, ni mladog, ni visokog… Ovo više ne mogu da izdržim!”
Teslin odgovor nije sačuvan, ali se iz pisma koje je 4. septembra 1895. Laza Kostić poslao iz Krušedola dao naslutiti.
“Dragi prijatelju, ako hoćete da vam rečem po duši, ja se drugom odgovoru nisam ni nadao. A kad već govorim o duši i kad se dobro promislim, valja mi priznati: na vašem mestu, ne bih ni ja drugojačije… Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi da se ne satre seme koje rađa takove detiće…
Zato nemojte misliti ni sa kakvim bolom na to da ste vi zadnji svoga roda… Jer, napokon, vaše pleme, pa da je i Nemanjino, ne bi se moglo lepše završiti nego takvim egzemplarom…”
Bio je to kraj neuspešne proševine. Nedugo potom, Laza je pronašao drugi način da prekine svoju vezu sa Lenkom – na predlog njenog oca, oženio se Julijanom Julčom Palanački iz Sombora.
A onda je, tri meseca pošto je Laza provodadžisao kod Tesle i dok je pesnik bio na medenom mesecu, stigla najtužnija vest – “8. novembra, posle kratkog i teškog bolovanja, u 25. godini mlađanog joj veka, u večnost se preselila Lenka Dunđerski”.
