Malo je falilo da se jedan moj prijatelj oženi. Bio je zaljubljen kao tinejdžer. Strastveno, izgubljeno... Imao je prelepu devojku koja mu je potpuno odgovarala. Upoznali su se tokom planinarenja.
Kada je sebi dozvolio da se prepusti omiljenom hobiju, upoznao je ženu sa istim interesovanjem - a to, već znate, nema cenu!
Upoznao je sa roditeljima, kupio joj prsten, nameravao da je zaprosi kada se sledeći put budu peli na neku lepu planinu u Srbiji. Planirao je da sve to snimi kako bi njihva buduća deca mogla da imaju uvid u njihovu veliku ljubav. Bio je siguran da će ona da pristane.
A onda, jede večeri je postavio pitanje svojoj budućoj nevesti:
"Koliko muškaraca si imala pre mene?"
Da, znao je da se zaljubio u ženu, a ne u netaknuti cvetić. Zapravo, on i nije video ništa loše u tome da je njegova devojka, pre njega imala druge muškarce. To je bilo normalno i nekako očekivano, ali... Zanimalo ga je. Pet, možda sedam...Koliko?
Onaj momenat kada joj je postavio to pitanje, odmah se pokajao. Osetio je da je to zvučalo loše, ali nije imao kud.
Da je rekla tačan broj, pa čak i dvocifren, on se ne bi naljutio, ali onda je ona rekla ovo:
"Pravo da ti kažem i ne sećam se. Mnogi nisu ni vredni sećanja..."
U njemu se nešto slomilo, potonulo: "Pa koliko ih je imala kad se nekih i ne seća?! Za nju seks nije ništa specijalno onda! A izgelda da na muškarce gleda kao na potrošnu robu!"
Pretvarao se da ga ništa ne dodiruje, glumio je da je sve super. Sledeći vikend peli su se na Staru planinu, ali on nije poneo onaj prsten. Osećao se odvratno. Stalno su mu u glavi odzvanjale njene reči...
NE PROPUSTITE
A onda je jednog dana od nje zatražio da "pauziraju", da se malo "odmore" jedno od drugog pa da vide na čemu su. Ona je bila iznenađena, reklo bi se i pogođena, ali nije se bunila. Lepo su se pozdravili i razišli.
Prošlo je nekoliko meseci, a on nije mogao da je izbaci iz glave. Shvatio je da je obožava, bez obzira koliko muškraca ona imala pre njega. Nije ga zanimalo da li je treći ili trideseti u njenom životu, jednostavno je želeo da je pored nje... Pozvao je, a ona je rekla: "Žao mi je, ali želim da budem malo sama.."
Od tog momenta je prošlo par godina. Sada je moj prijatelj oženjen čovek. Pred oltar je odveo "normlanu ženu", koju nije pitao o broju partnera... Prestao je da planinari, nije želeo da tamo sretne svoju bivšu...
