Blogerka Petra Ninčević je na Fejsbuku podelila status u kojem je do detalja opisala kako joj počinje i kako se završava dan sa decom.
Njen potez je oduševio sve mame, koje su u komentarima podelile svoja iskustva i šerovale post.
Pitate me kako je otkad radim.
Ne znam otkud da krenem. Savete tipa "sve je stvar organizacije" mogu gurnuti nazad nekome otkud su izašli.
Da mi neko sad kaže da prekosutra organizujem događaj za 100 ljudi, bilo bi gotovo. Kod kuće nisam u stanju sudoperu da obrišem nedelju dana.
1.Budim se u 6
2. Pripremamo torbe klincima za vrtić, presvlačimo ih, oblačimo i molimo nebesa da se niko ne use.e ili zapi.a.
3. Muž ih najčešće vozi jer radi od 9, a ja od 8, pa da ulove još malo vremena ujutro.
4. U 16 izlazim s posla, pokupim Lotu i idem po Lukasa i pravac kući
5. Lota je tooooliko kenkava nakon vrtića da do spavanja 4 sata provede meni na rukama. Čim je spustim dere se, čim se odmaknem korak - vrišti. Skuvati nešto u toj fazi je nemoguće. Lukasa uhvati histerija i podivlja, znači afmosfera je nabijena na n-tu potenciju.
6. Muž dolazi oko pola 8, gladan kao pas, obavezno svađa jer mu ja uvaljujem klince, on želi da jede na miru, ja samo želim pod tuš.
Staromodno roditeljstvo će vas nasmejati do suza: Više cuge, manje interneta!
7. U 20.30-21 idu na spavanje i tu kreće haos. Kažu žene da čiste, kuvaju i obavljaju šta imaju kad deca spavaju. Meni se Lota budi između 5-10 puta noću i ja sam jednostavno premorena. Svaki put je malo uspavam, pomazim, znači nema šanse da je pustim da zaspi sama od sebe.
Kad bih ja trebalo da nešto skuvam, ne znam. Očistim? Vikendom. Prošli vikend sam spremila bolonjeze. Od umora sam zaboravila da zamrznem deo da imam za narednu nedelju.
Protekle 3 nedelje klinci imaju enterovirozu i upalu uva. Prvu nedelju je moja mama uzela bolovanje (a stvarno je uz to i bila bolesna, pa nek bolesni budu na okupu onda), drugi i treći smo angažovali dadilju da dođe.
Svaka čast ko može, ja evo ne mogu. Tražimo neku gospođu da nam uleti, makar oko održavanja stana.
Jedino pozitivno je što mi je frizerka opet odlično pogodila boju. Nisam imala vremena da se šišam ni feniram kako treba, samo sam skoknula na farbanje.
Ali, nada umire poslednja. Tešim se da su klinci u fazama. I da kad dođe proleće i lepo vreme da će sve biti lakše.
Morala sam se ispraznim. Znam da vas ima još!
Dok se oni smaraju mi ne osećamo grižu savesti: Roditeljstvo je lako ako se prate ovi koraci!
