Svako dete je individua za sebe, ima neke svoje posebnsoti kojima se treba treba da se prilagođava, da bude fleksibilno i kreativno, a roditelj ima ulogu da ga usmeri na pravi put pravilnim načinom vaspitanja.
U knjizi " Nauka i umetnost vaspitanja" autorke Gordane Buljan Flander, grupa stručnjaka - psihologa, psihijatara, socijalnih pedagoga, logopeda, socijalnih radnika, neuropedijatara, fizijatara predočila je vodič pravilnog vaspitanja.
Šta je u današnje doba velikih promena -dobro vaspitanje?
"Deci su potrebne odrasle osobe na koje će se ugledati i koji će im svojim ponašanjem dati primer. Potrebno je da ih neko bezuslovno voli i prihvata, šta god učinili. To ne znači da neka nepoželjna ponašanja ne treba da imatju posledice.
Kada dete učini nešto što roditelji ne odobravaju, poput igranja s opasnim hemikalijama za čišćenje, postoji mnogo načina na koje roditelji mogu reagovati. Pre svega, dobro je preventivno delovati, odnosno skloniti takve proizvode iz detetove okoline. Ako je do igranja hemikalijama već došlo, roditelji mogu nežno fizički i rečima odmaknuti dete.
U takvim situacijama mnogi roditelji reaguju burno (npr. vaspitnim metodama i fizičkim kažnjavanjem) jer se osećaju jako uplašeno, zabrinuto ili bespomoćno. Te emocije sasvim su prirodne i razumljive, ali ne opravdavaju nasilno ponašanje roditelja prema deci, koje, iako kratkoročno zaustavi nepoželjno ponašanje deteta, neće imati dugoročno pozitivne efekte, ni na dete, ni na odnos deteta i roditelja.
Deci treba razvoj bez batina, bez nasilja, ali to ne znači da treba vaspitanje bez granica i roditeljskog nadzora. Roditeljima u svemu tome često treba pomoć i podrška stručnjaka.
Koji su glavni, najčešći problemi s kojima muku muče današnji roditelji?
"Današnji roditelji preopterećeni su brojnim obavezama, poslovima i finansijskom situacijom. Pitaju se provode li dovoljno vremena sa svojom decom. Sve je više razvoda roditelja, pa ih muči pitanje s kim će dete živeti, kako će se organizovati susreti s drugim roditeljem, kako će deca podneti razvod, kako će prihvatiti nove partnere roditelja i slično. Deca su danas preplavljena malim ekranima, savremenim tehnologijama i od ranog uzrasta otkrivaju čari (ali i opasnosti) interneta, pa se roditelji pitaju kad, koliko i kako koristiti savremene tehnologije u vaspitanju dece.
S druge strane, roditelji osećaju pritisak kad su sa svih strana “bombardovani” raznim smernicama o vaspitanju dece, o brizi za njih, kako od strane stručnjaka, tako i iz medija, drugih roditelja, šire porodice… Dakle, radi se o puno različitih pitanja i tema koje pokazuju da je danas biti roditelj zaista veliki izazov.
Ne plašite ih vešticama, učite ih da dišu, ne branite im internet
Uspešno vaspitanje u prvim godinama vašeg deteta: Pokažite ljubav!
Kako iz detetovih snova ojerati čudovišta?
Noćne more i strahovi kod većine dece su prolazni i nije potrebna stručna intervencija. Međutim, roditelji svojom podrškom mogu pomoći detetu da prevlada ovaj period.
- Zagrlite i utešite uplakano dete
- Umanjivanje straha ne pomaže detetu u njegovom savladavanju
- Izbegavajte obeshrabrujuće rečenice poput: “Pa ti si već velika, ne smeš DA se plašiš!” ili “Dečaci se ne boje i ne plaču!”
- Zajedno proverite ormar, ispod kreveta, iza zavese i ispod stola
- Dajte detetu do znanja da ste tu
- Izbegavajte prepričavanje dečjih strahova drugima, naročito ako to radite u šaljivom tonu
- Izbegavajte podsticanje straha kod dece tokom dana rečenicama poput: “Ako ne budeš dobra, doći će veštica!”
- Razgovarajte s detetom o sopstvenim strahovima iz detinjstva i o tome kako ste ih pobedili
- Učinite ječju sobu mestom gde se vaše dete oseća sigurno
- Čitajte i razgovarajte o bajkama pre spavanja, ali i tokom dana, ako stignete
- Uživajte u rutinama pre spavanja
- Korisno je da dete tokkom dana provodi dosta vremena na vazduhu i bavi se vežbanjem
- Crtanje može biti odlična metoda izbacivanja negativnih, zastrašujućih slika
- Vodite računa o tome šta dete gleda na TV-u i kakve igrice igra
- Dete ne bi smelo da prisustvuje porodičnim svađama.
Kako pomoći detetu da se suoči sa strahovima?
Rečenice koje pomažu:
- U redu je bojati se, svi se ponekad nečega bojimo.
- Verujem da te to uplašilo, žao mi je što ti je teško.
- Tu sam da ti pomognem da pobediš svoj strah.
- Šta ti sada može pomoći?
Profesor Milica Novković: Prvih dana raspusta uradite ovo i vaše dete će uvek učiti samo!
Rečenice koje ne pomažu:
- Prestani da se bojiš.
- Smiri se ili te više nikad neću voditi u park.
- Prestani da plačeš, nisi mala beba.
- Ma daj, pa samo se devojčice plaše.
Kako da vas dete čuje bez vikanja ili nervoze?
- Približite se detetu kad mu se obraćate. Izbegavajte dozivanje iz susedne sobe ili udaljenog mesta.
- Spustite se na jetetov nivo kako biste uspostavili kontakt očima.
- Ako je dete nečim jako zaokupljeno, kratko pričekajte.
- Nežno stavite svoju ruku na detetovo rame i obratite mu se imenom.
- Smirenim tonom recite mu šta od njega očekujete, uz kratko objašnjenje.
- Koristite kratke i jednostavne rečenice i tražite samo jednu stvar od deteta.
- Ojetite li da vas napušta strpljenje jer dete nakon nekoliko pokušaja nije poslušalo, uzmite predah.
Kako upravljati ljutnjom?
Tehnika disanja:
- duboko udisati 4 sekunde
- zadržati dah 4 sekunde
- izdisati 4 sekunde
- pričekati 4 sekunde do ponovnog udaha
- ponoviti nekoliko puta
U ovoj vežbi telo će se opustiti i dite će biti spremnije za razgovor.
Brojanje do deset
Pokušajte zajedno sporo brojati do deset. U ovoj vežbi djetetu dajete priliku za distrakciju i smirenje.
Šta NE činiti ako je dete žrtva nasilja?
Zaštitite dete od vršnjačkog nasilja:
- Ohrabrivanje deteta da se samo obračuna s detetom koje je prema njemu bilo nasilno ili da vi to sami činite na bilo koji način
- Govorenje detetu da jednostavno ignoriše nasilno ponašanje
- Ljutnja na dete jer vam nije reklo ranije
- Usmeravanje ponašanja kojima se možda izložilo opasnosti
- Zabraniti detetu odlazak na internet jer je tamo došlo do nasilja
- Obećavanje nečega za što ne možete biti sigurni da će se dogoditi (npr. da će dete koje je činilo nasilje biti izbačeno iz škole).
Da li je moje dete zavisno od nove tehnologije?
Živeti u savremenom svetu znači gotovo neprestano biti izložen različitim ekranima. Postoji li ipak granica kada naša uključenost u svet ekrana postaje preterana?
Profesor Milica Novković: Sami roditelji stvaraju pohlepno dete, i to ovakvim ponašanjem!
Ovo su neki od znakova koji mogu upućivati da je dete možda razvilo preteranu povezanost s ekranima:
- Ako je prekinuto u aktivnosti ili nakon oduzimanja uređaja dete izrazito sklono burnim emocionalnim reakcijama, što inače nije tipično za njega
- Na duže vrijeme je izgubilo interes za druge aktivnosti koje su ga nekad veselile, npr. igru s vršnjacima ili u prirodi
- Zbog količine vremena provedenog pred ekranima značajno zanemaruje druga područja života, npr. počelo je dobija loše ocene, gubi prijatelje ili zanemaruje san.
Kako podržati dete u odabiru aktivnosti?
Pri odluci o uključivanju deteta u sportsku aktivnost uzmite u obzir njegove želje i potrebe, te prema tome odaberite vrstu i intenzitet aktivnosti.
Potrebno ga je nastaviti pratiti i omogućiti mu da izrazi nezadovoljstvo i odustane od isprobane aktivnosti ili se u nekom trenu odluči profesionalno baviti tim sportom.
Sumnjate da niste dobar roditelj: 5 zlatnih pravila za vaspitanje deteta
