Komično

Staromodno roditeljstvo će vas nasmejati do suza: Više cuge, manje interneta!

Komičarka i psiholog, Tejlor Glen napisala je tekst o tome kako je ona preživela prvu godinu odgajanja svog deteta. Nasmejaće vas do suza
Vaše dete & vi 21.01.2016. - 12:26h Autor: detinjarije.com
Foto: Shutterstock / Ilustracija

"Upravo sam preživela moju prvu godinu kao majka. I dopada mi se, to je najbolja stvar koja mi se desila, život ima mnogo više smisla itd. Ali hajde da pređemo na teže stvari: ništa nije moglo da me pripremi na nemilosrdnost činjenice da si toliko potreban za preživljavanje jednog bespomoćnog ljudskog bića. Na neprospavane noći, grozničave dane i to, što sve oko tebe postaje nekako lepljivo.

 

Uprkos tome što sam ludo zaljubljena u svoju ćerkicu, ne mogu ponekad da se oduprem osećanju da sam talac. Kad drugi roditelji kažu: “Ne mogu da se setim života bez njih!”, pomislim da su doživeli potres mozga.

 

Stvarno? Ne možete da se setite bezbrižnih noćnih izlazaka i vremena kad vam je zaista trebao budilnik da bi ste ujutru ustali? Kada ste slobodno mogli da odete u wc jer uspavana beba nije ležala na vama? Kada niste smrdeli na povraćanciju? U najmračnijim trenutcima, činilo mi se da je jedina razlika između majčinstva i stokholmskog sindroma – veličina otmičara.

 

Naučnici još nisu sigurni zašto neke žene pate od postporođajne depresije, a neke ne. Kao bivši psihoterapeut, radila sam sa ženama koje su je imale, ali sad kad sam i sama majka, zbunjena sam kriterijumima za ovu dijagnozu. Naročito u tri ujutro, kada sebe mučim iznova čitajući simptome: napadi plača (jecaji), nesanica (upravo sam budna), depresivnost (pa, kad već pitate…), umor (da li se šalite?), anksioznost (takođe) i loša koncentracija (upravo sam ovo pročitala šesti put!?). Postoji li ijedna novopečena mama koja se ne oseća isto? Istovremeno sam se osećala i usamljeno i u društvu sa milionima.

 

Urnebesno smešan pismeni rad zapalio region: Prvak sa razlogom dobio peticu! (FOTO)

 

Godinu dana kasnije, konačno počinjem da se snalazim. Ali, jedno pitanje ne prestaje da me kopka: kako je, dođavola, mojoj majci ovo pošlo za rukom tri puta? A mojoj babi četiri? Mojoj tetki šest? Da li su one bile mazohistkinje? Ili su samo bile čvršće od mene? Kada sam je konačno ovo pitala, mama mi je rekla: "mi samo nismo toliko razmišljale o tome. Takođe, radile smo sve što bi doktori rekli."

 

Tada sam shvatila da uzrok mom stresu nije bilo roditeljstvo samo po sebi. Bio je to užasan strah da ću svetski da zabrljam. Avaj, to što sam otkrila uzrok problema pružalo mi je malo utehe, pošto istraživanja pokazuju da je sposobnost roditelja da se izbore sa stresom na drugom mestu po uticaju na dobrobit deteta, odmah iza ljubavi. Ma hajte, nemojte se stresirati!

 

Što se medicinskih saveta tiče, naš lekar opšte prakse je sedokosi čikica koji radi u istoj ambulanti od 1897. Iskreno rečeno, više se oslanjamo na dr Gugla (manje doktor, više pretraživač). To je dvadesetčetvoročasovna služba koja pruža instant, besplatne i potpuno protivrečne savete, sa sve uznemirujućim fotografijama. Upravo me je dr Gugl vodio kroz prve mesece majčinstva i govorio mi koliko zabrinuta treba da budem ako pustim bebu da plače, da treba oprezno da reagujem na temperaturu i da li će gutljaj vina koji cugnem uz večeru ući u moje mleko i pretvoriti moje dete u budućeg nasilnog psihopatu. Neverovatno koliko vremena možemo da posvetimo ovakvim istraživanjima u periodu kad nemamo vremena nizašta.

 

Obično sam prva koja odbacuje predloge da se vratimo starim metodama, zato što postoji previše ljudi koji žude za starim dobrim vremenima jer su tada tolerisane rasističke uvrede i udaranje konobarica po zadnjici. Ali, znajući koliko još savremenih roditelja pati od sličnih strahova, ne mogu a da se ne osvrnem na neka “retro” rešenja. Nazovimo ih – tri koraka ka starinskom roditelju:

 

1. Manje briga, više cuge

 

Ne mislim zaista da je modernim roditeljima potrebno više alkohola. Stvarno ne, ali nekima od nas bi dobro došlo. Jedna od mojih najdražih uspomena jeste kad mi je baka davala masline iz martinija natopljene džinom. Mmm, ukus detinjstva! Sada shvatam da je ona pila usred dana. I to dok je čuvala mene. Neurotičan moderni roditelj bi rekao “Sram te bilo, bako!” Starinski roditelj bi rekao “Odlično što malo misliš i na sebe”. Ne umanjujem realnu opasnost od zloupotrebe alkohola u porodicama, ali, u poređenju sa prvim danima kada nisam stizala da popijem ni gutljaj vode jer SAM POTREBNA BEBI, to i nije neka preterana kompenzacija.

 

Tata joj zabranio da ima dečka do 50. godine: Reakcija devojčice nasmejala milione (VIDEO)

 

2. Malo prljavštine neće ih ubiti

 

Nikada se nisam bojala bacila, ali sa novorođenčetom u kući ceo svet mi se činio kao džinovska petrijeva šolja. Sećam se kako sam gurala kolica kroz park i sa užasom gledala kako se slinavo dete naginje nad moje dragoceno čedo i kašlje. Promrmljala sam “ćao” ali u glavi sam zamišljala kako ga lansiram preko celog parka jer mojoj ćerki prenosi tuberkulozu. Moju mamu je takođe iznenadilo što toliko često kupamo bebu. “To je njena rutina” povikala sam.

 

A ipak, utvrđeno je da odgajanje bebe u previše čistom okruženju ugrožava razvoj njenog imuniteta. Budući da ionako mrzim čišćenje, ovo mi je dobrodošlo. Osim toga, jurenje za mojom umornom i mokrom bebom svake večeri posle kupanja, kako bih je umotala u džak za spavanje specijalno dizajniran da umanjuje opasnost od sindroma smrti novorođenčeta, da bih zatim prala podove paročistačem, nije ni blizu zabavno kao kad je jednostavno pustim da žvaće rolnu wc papira. Dobra, nesterilna zabava.

 

3. Internet ne postoji

 

Nemoguće je da se ne osvrnem na prethodnu godinu i ne pokušam da zamislim kako bi sve izgledalo da sam se manje opterećivala. Za to je delimično bila kriva moja narav, a delimično pritisak na moderne roditelje, naročito majke, da budu savršene. Ali, šta da sam odolela potrebi da tragam po internetu za studijama o svim načinima na koji bebina lobanja može nepravilno da sraste? (Priznajem da sam zapravo probudila muža da mu pokažem fotografiju bebine glave koju sam slikala iz ptičje perspektive). Pretpostavljam da je jedan od razloga zašto ljudi imaju drugo dete to što imaju šansu da sve to urade ponovo, ali ovaj put bez neuroze.

 

Takođe, pitam se da li je onaj ko je smislio termin “helikopter roditelj” bio samo posmatrač ili, poput mene, neko ko je gutao sve knjige za roditelje koje su objavljene od industrijske revolucije naovamo, pre nego što je shvatio da je najgora stvar koju dobronameran i brižan roditelj može da uradi – da neprestano nadzire dete. Moja majka je pretpostavljala da će sve biti OK i tako se ponašala, dok ja stalno pokušavam da predupredim najgore zamislive ishode.

 

Da li bi prethodne generacije bile tako spokojne da nisu imale internet? Ko zna. Ono što znam jeste da, ako smo vođeni strahom od neuspeha i strahom uopšte, dovodimo decu u opasnost da ne nauče da se brinu o sebi.

 

I tako, dok se naoružavam za drugu godinu, odlučna sam da budem opuštenija. Da uživam u iskustvu. Da verujem da će sve biti u redu i prestanem da predviđam sve moguće načine na koje mogu da zabrljam. Mislim da mi polazi za rukom. A čujem i da je sa dvogodišnjacima super lako."

 

Tejlor Glen je američka komičarka, pisac i bivši psihoterapeut.

 

Nasmejaće vas do suza: Urnebesno plavušino pismo sinu!

 

 

 

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...