Jedna vaspitačica je na imejl adresu redakcije Dubrovačkog dnevnika uputila pismo u vezi sa jednim incidentom koji se dogodio u vrtiću "Palčica" kada je prema rečima zabrinute majke, vaspitačica tog vrtića prema jednom detetu neprimereno postupila, što je rezultiralo poprilično burnim reakcijama roditelja. Pismo pročitajte u nastavku.
"Ja sam po zanimanju vaspitač i prvenstveno kao vaspitač, a potom i kao čovek sam zgrožena komentarima pojedinih roditelja koji su upereni protiv prozvane vaspitačice.
Apsolutno je licemerno pisati komentare poput: "Treba joj polomiti ruke i noge", "Ja bih joj iščupala kosu", "Otresla bih ja nju od pod" i sl, a istovremeno propagirati nultu toleranciju prema nasilju i negativnošću u vrtićima.
Dakle, ako se vi kao roditelji tako izražavate i zaista biste bili spremni tako reagovati pred svojim detetom i pred skupinom dece, onda je vreme da se malo preispitate.
Vaspitanje na malo drugačiji način: Kako Danci od dece prave srećne ljude!
Ono što je još važnije je činjenica da vaspitačicu prozivaju izuzetno grubo i bezobzirno, premda se slučaj još uvek nije do kraja istražio, a gđa Boja Milan Mustać je zamolila da se dopusti da prvo provere sve činjenice – što je sasvim logičan i razuman predlog.
Među raznim komentarima na objavljeni članak, može se pročitati mnoštvo predloga da se u vrtiće uvedu kamere. Isprva sam bila ljuta što to vidim jer ne mogu da verujem da su ljudi spremni da izraze toliko nepoverenje prema ženama koje im odgajaju, čuvaju i neguju decu u najranijem detinjstvu i to samo na temelju jednog slučaja, koji još uvek nije dovoljno istražen.
Zatim sam malo razmislila i shvatila da to i nije tako loš predlog. Možda bi kamere snimile izuzetan trud, napor i ljubav koje vaspitačice svakodnevno ulažu u vašu decu. Možda bi se videle vaspitačice koje često ostaju van svog radnog vremena i svoje slobodno vreme troše na pripremu i izradu materijala i podsticaja za aktivnosti s decom.
Možda bi se videle žene koje zabrinuto trče na dvorištu prema detetu koje je upravo palo i primaju ga nežno u naručje. Možda bi se videle žene koje rade i leti, na visokim temperaturama, sa ponekad pokvarenom klimatizacijom u grupi sa preko 30 dece različitog uzrasta.
Možda bi kamere snimile vaspitačicu koja se igra sa zadnjim detetom koje je ostalo u vrtiću jer roditelji opet kasne po njega, a ona se trudi da dete to ne primeti. Vaspitanje na drugačiji način: Zašto Finci decu šalju u školu u polovnoj gardarobi?
Možda bi se na kameri videla vaspitačica koja detetu menja pelenu ujutro čim je došlo, jer je mama rekla da će zakasniti na posao i nije stigla promeniti pelenu koje je dete nosilo celu noć.
Nadam se da bi kamere snimile decu koja idu u vrtić 12 meseci godišnje, bez odmora. Možda bi kamere snimile i decu koja dolaze bolesna u vrtić i roditelja koji tvrdi da mu dete nije bolesno.
Možda bi kamere svima pokazale kako je biti majka, vaspitačica, prijateljica, spremačica, čuvarica, glumica, medicinska sestra, cirkuzant, kolega, pevačica, plesačica, negovateljica, istraživačica, i na kraju ČOVEK i mnogo toga ODJEDNOM, i to u uslovima koji nisu idealni, u grupama koje broje previše dece.
Bilo bi lepo kad bi roditelji primetili takve stvari i kad bi bili tako žustri o raspravama oko poboljšanja uslova u vrtiću, a ne samo oko javnog linča putem komentara na jednu mladu ženu.
Sigurno bi stvari brzo išle na bolje. Nadam se da će se javiti i roditelji s pozitivnim komentarima i lepim rečima o bivšim i sadašnjim vaspitačicama njihove dece i da ćemo na takav način ipak prosuti malo ljubavi preko ove, nažalost, ružne slike koja se stvorila.”
Nastavnici iskreno: Roditelji, ovo nam je potrebno od vas kako bismo dobro vaspitali decu!
