psihilozi otkrivaju

Dokaz da ste emocionalno zanemarivani u detinjstvu: Da li se prepoznajete?

Da li ste upoznali ljude koji imaju 30 ili 40 godina, ali njihov mentalni uzrast je na nivou malog deteta?

Vaše dete & vi
15:24h Autor:
Dokaz da ste emocionalno zanemarivani u detinjstvu: Da li se prepoznajete?
Foto: Profimedia

Svako dete ima neke osnovne potrebe, kako fizičke tako i emocionalne, koje ako ne dobije u pravom trenutku mogu imati veliki uticaj njegov dalji razvoj i budućnost.

Svaki period života ima različite potrebe i ako se u nekom trenutku ove potrebe ne ispune, dete ostaje zarobljeno u tom mentalnom uzrastu dok telo raste.

Takvi ljudi ostaju zarobljeni u mentalnom uzrastu u kojem su primili malo ili nimalo ljubavi. Psiholozi kažu da je to sasvim normalno, a zavisi od emotivnog razvoja čoveka.

Rano detinjstvo - do prve godine života

Detetu treba puno ljubavi koje traži prvenstveno u majci. Ako majka odbije ove potrebe deteta, ono postaje anksiozno i puno je bojažljivije od ostale dece.

Dragi roditelji, u koga će vam izrasti dete?! Iskreno pismo besne majke!

foto: Profimedia

Ne veruje nikome jer je lišeno najbitnije ljubavi u tako ranom uzrastu.

Kada odraste to može da uzrokuje ozbiljan uticaj na život pojedinca. Postoji mogućnost da čovek neće moći, niti će znati kako, da se poveže s drugim ljudima jer im ne veruje.

Dugoročno, može imati problema s intimnošću, nepoverenjem prema svojoj okolini i teško će sklapati i održavati prijateljstva, piše Daily Occupation.

Od dve do četiri godine - razvojni period detinjstva

Nakon ranih godina dete počinje da razume svoju okolinu i izgrađuje samokontrolu. Počinje da razvija motoričke sposobnosti za hodanje i sada je u stanju da oblikuje reči. Ako mu roditelji ne daju ljubav i ne pruže potrebnu pažnju u ovoj fazi, razvija osećaj srama.

Jedna od čestih posledica zanemarivanja u ovom uzrastu je osećaj manje vrednosti kod dece, te će često osećaju kao gubitnici.

S druge strane, ako se roditelji i članovi porodice previše zaštitnički ponašaju, tada dete nikada neće moći samo da nauči životne lekcije. Uvek će tražiti odobrenje drugih, te je moguć razvoj poremećaja pažnje.

Prepoznajte malog genija: Ovih 6 znakova otkrivaju da je dete natprosečno inteligentno!

foto: Profimedia

Od četvrte do šeste godine - primarni period detinjstva

Detetu razvija se um i telo. Takođe to je vreme beskonačnih pitanja. Sve što radi, sve što mu se događa i što ga okružuje zaslužuje jedno pitanje - zašto?

U ovom prvom periodu treba mu podrška i odgovori na sva svoja pitanja, interese, projekte, ali i podsticaj razvoju mašte. Ako roditelji ne podržavaju njegovu kreativnost ili ga zanemaruju, onda dete razvija osećaj krivice.

Iako odraslo, dete i dalje ima osećaj krivice prema bilo čemu novom i kreativnom. To je sprečava u obavljanju kreativnih zadataka, te mu nedostaje odlučnost kod postavljanja životnih ciljeva.

Ljudi koji su bili zapostavljeni u ovomperiodu takođe nemaju životni fokus i često razmišljaju unutar jako uskih okvira. Krivica se takođe može razviti u psihopatsko ponašanje i frigidnost prema napretku u životu.

Od sedme do sedamnaeste godine - školski period

Kad dete krene u školu, počinje da uči nove stvari, stvara novu moralnu lestvicu i nove prijatelje. Prvi put u životu se suočava s konkurencijom.

Ako roditelji sumnjaju u njegovu sposobnost da se takmiči s drugima i ako ga ne podstiču, dete razvija kompleks inferiornosti. Ovaj kompleks mu ne dopušta da razvije veru u sebe i svoje procene i odluke, te uništava njegovu sposobnost da efikasno rešava zadatke.

Naučite dete da prepozna lošu osobu: Beži, vrišti, reci NE

foto: Profimedia

Kako se čoveku može pomoći?

Psiholozi smatraju da su odrasli ljudi sami odgovorni za svoj razvoj, jer u trenutku kad čovek može prepoznati određeni problem, on se može potruditi i isto tako pronaći način da ga reši. Ponekad lakše, ponekad teže. Ali, taj alat je dostupan, samo ga se treba iskoristiti.

Čovek sam sebi, to jest detetu zarobljenom u njegovom telu, može i treba pružiti svu ljubav koju treba kako bi se izborilo sa svojim nesigurnostima i strahovima.

Kako bi olakšali rad na sebi, psiholozi savetuju ova dva koraka s kojima će borba sa sobom biti lakša:

1. Korak

Trebate da zamisli da je dete.

  • Zažmirite i pokušajte se što življe prisetiti trenutaka iz tog doba života.
  • Pokušajte da se prisetiti šta ste nosili, s kim ste se družili, čega ste se bojali i načina na koji ste rešavali prepreke.

Čega se bojite, roditelji? Vreme je da izbacite dete iz uljuljkanosti: Dadilja realno o vaspitanju!

foto: Profimedia

2. Korak

  • Kad zamislite da ste dete koje ide u školu ili vrtić, pokušajte razgovarati sami sa sobom. Možda iz tog razgovora nećete dobiti sve odgovore, ali ćete mnoge stvari, koje ste zaboravili ili odlučili potisnuti, oživeti.
  • Uzmite dve različite bojice ili hemijske u boji i zapišite svoja osećanja. Jednom olovkom zapišite osećanja svog unutrašnjeg deteta, a drugom zapišite svoje osećanja vas kao odrasle osobe.

Na ovaj način ćete stvoriti vezu s detetom u sebi i pomoći ćete da lakše i brže zarastu rane koje nosite. Ono što ljudi trebaju znati je da postoje mnogi odrasli koji imaju iste probleme, te da su i oni zarobljeni u ovoj brutalnoj zamci. A kako bi sebi pomogli, ljudi treba da promeni svoj način razmišljanja i da počnu istovremeno da vole sebe i druge.

Duško Radović: Detinjstvo naše dece može se lako unakaziti pogrešnom vizijom sreće!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs