Mnogi roditelji se susreću s neprijatnim ispadima i agresivnim ponašanjem svoje dece. Isto tako mnogi od njih ne znaju kako da se se ponašaju, a to dobrim delom zna biti razlog dečje agresije.
Deca u roditeljima moraju da vide oslonac, a kako će se osloniti na njih - ako s njima rade što žele. Na roditeljima je da postavljaju granice i drže se onoga što kažu, da budu dobar uzor.
Stručnjaci su u nedoumici - rađaju li se djca sa sklonosti agresiji ili agresiju ispoljavaju zbog okoline u kojoj žive.
"Agresivnost je deo života, ne samo u periodu detinjstva i adolescencije, već i kasnije. Postoje razne teorije o ljudskoj agresivnosti. Jedni agresivnost posmatraju kao odgovor nafrustraciju, a drugi kao nešto s čime se čovek rađa - objasnila je dečji psiholog mr. spec. Žana Pavlović, prof. psihologije.
Pojasnila je još neke stvari vezane za dečju agresiju - koji su mogući uzroci, kako se ponašati prema takvom detetu, odnosno kako mu pomoći. Ukazala je i na to koje metode vaspitanja pomažu, a koje ne. Objasnila je i zašto je autoagresija kod dece zapravo njihov vapaj za pomoć.
Najčešće greške roditelja koje mogu skupo da ih koštaju: Ovih 5 saveta ne treba da primate!
Koji su sve razlozi dečje agresije?
Agresivnost kod deteta uočavamo još u najranijoj dobi. Ako dete odrasta u porodici gde je agresivno ponašanje članova porodice uobičajeno, a naročito ako su ti članovi agresivni prema njemu, i dete se ponaša agresivno. Odrastajući u strahu od agresije odraslih, dete se identifikuje s 'agresorom' jer na taj način smanjuje svoj strah.
Fizički zlostavljana deca najčešće su i sama agresivna prema slabijima od sebe. Najčešći uzroci agresivnog ponašanja kod dece: temperament, hormoni: više testosterona - veća agresivnost, vaspitni stil roditelja, zlostavljanje, niži socijalni status, nasilje na TV-u: agresivni sadržaji - veća agresivnost, savremeni način života - stres, očekivanja, nesigurnost, lošija ishrana (rast adrenalina) i dr.
Da li je agresivnost specifična samo za dečake?
U dobi od 2 godine zapažaju se razlike u agresivnosti dečaka i devojčica. U dobi od 4 godine agresivno ponašanje se stabilizuje kao osobina ličnosti. I devojčice i dečaci mogu biti agresivni, ali se njihova agresivnost pokazuje na različiti način. Veliku ulogu imaju posebnosti u vaspitanju jer se na različite načine utiče na devojčice, odnosno na dečake.
Dečaci pokazuju upadljivije oblike agresije (fizički oblik) češće se potuku, brže i češće imitiraju agresivne prizore…
Devojčice su verbalno agresivnije i daju prednost suptilnijim oblicima agresivnosti (prete, kritikuju) često se mešaju u igru ili razgovor. Agresija može imati oblik odbijanja ili otpora (neće pomoći, neće učestvovti).
Što je to autoagresija?
Agresija deteta usmerena prema sebi. Iz nekog razloga uvereno je da mora samo sebe da kažnjava, zbog svojih dela ili misli. Agresivnost koju oseća prema drugima, preusmerava na sebe. Ima dece koja su autoagresivna u stanjima velikog uzbuđenja. Upadljivo ponašanje ove vrste je zapravo detetov poziv u pomoć.
Kako pomoći agresivnom detetu?
Najvažnije je utvrditi uzrok agresivnog ponašanja deteta i ako je moguće, ukloniti ga. Ono što svako može da učini kada primeti da se dete agresivno ponaša je postaviti granice do kojih u nekoj situaciji sme ići. Većina agresivne dece nema osećaj za granice. Ako tuče drugu decu, odrasle ili životinje, uništava stvari, koristi proste izraze, pretnje, ucene, ako želi sebi učiniti neko zlo, treba reagovati odmah jasno postavljajući granice.
Ovim postupcima šaljemo poruku detetu da nam je do njega stalo i da to radimo iz ljubavi, a ne iz potrebe da nekoga pobijedimo ili kaznimo. Dete ne bi smelo steći utisak da svojim agresivnim ponašanjem može doći do nekog cilja. Kod manje dece možemo, osim zabrana, koristiti i diskretno skretanje pažnje na igru, slikovnice, odlazak na neko drugo mesto, pokazivanje prizora u okolini slično.
Vaspitajte dete u 10 koraka: Saveti američkog psihologa oduševili roditelje!
Kod agresivne dece zapažamo niži nivo moralnog rasuđivanja, teškoće u prepoznavanju socijalnih znakova iz okoline (uvek se osećaju ugroženo), manje su empatična, nesigurna su, usredsređena na sebe i svoje potrebe, imaju niže samopoštovanje, teško održavaju pažnju.
Kako reagovati na agresivno ponašanje jednog ili više dece?
Pokušajte da ne izgubite kontrolu kao odgovor na ponašanje deteta. Sve dok su prepirke sitne, ostanite sa strane i pustite ih da sami reše. Ako situacija preraste u sukob - morate se umešati i razdvojiti decu dok se ne smire.
Agresivno ponašanje se mora obuzdati ili će rezultat biti dete koje odrasta u nasilnika ili trpi nasilje.
Svi postupci moraju biti ne zastrašujući za dete i imati jasnu strukturu i pravila (prepoznati znakove, delovati preventivno). Preventivne aktivnosti su prepoznavanje osećaja svojih i drugih i izražavanje osećaja. Treba biti dobar model i sarađivati s vrtićem i školom.
Šta činiti kada je dete agresivno, a šta ne?
Strategije koje pomažu: upozorenja, tišina, ponavljanje istog, ali na drugačiji način, 'popravljanje štete', opraštanje i planiranje (kod dece školske dobi), humor.
Strategije koje ne pomažu: fizičko kažnjavanje (batine), posramljivanje i ponižavanje, upoređivanje jednog deteta s drugim, uskraćivanje hrane, odlazak na spavanje, uskraćivanje ljubavi, pretnje napuštanjem...
Helikopter roditeljstvo: Ovo je najgori način vaspitavanja dece, a mnogi ga koriste!
