Sve što radimo u životu naše dece, vraća se trostruko. Ako dete raste u poverenju – učiće da ima poverenje u druge, ako dobijaju ljubav i podršku, oni će sami postaju pažljivi i brižni.
Ali, postoje strašne greške koje odrasli čine pod uticajem ljutnje ili ravnodušnosti, a da ne razmišljanju o tome u šta bi se to moglo pretvoriti u duši malog deteta.
Ne razumemo
Kad sam imala 13 godina, zaljubila sam se. Eugene je bio odličan đak te je bio idealan u mojim očima. Međutim, on nije obraćao nikakvu pažnju na mene, a ja sam plakala. Majka je pokušavala da me uteši, govoreći potpunu besmislicu: "Pa što je tebi! To je tako neozbiljno. Sve će to proći za godinu dana!" A ja nikako nisam želela da moje stanje zaljubljenosti prođe.
Puno godina kasnije sam videla istu scenu u filmu "Ne mogu ni sanjati":
"Mama, volim Katu!" "Oh, ne budi smiješan. Imati ćes milijun takvih „Kata“! .. "A zašto vi, roditelji, sve znate unapred za nas?"
Ne podržavamo
Mali Caruso je trčao kući iz škole u suzama: “Majko! Učitelj pevanja je rekao da je moj glas kao vetar koji urla u dimnjaku “.
“Pa, šta ti govoriš, sine moj! Ne slušaj nikoga. Pevaš kao najlepši slavuj na svetu. Ja to sigurno znam!”
Uvek recite svojoj deci: “Možeš ti to! Ti ćeš uspeti to savladati! “- To vrlo inspiriše.
Upoređujemo ih sa drugom decom
“Pogledaj kakva je Anja – uredna i čista. A ti si kao svinja.” Zvuči poznato?
Jednu stvar ne mogu razumeti: Šta žele postići majke govoreći takve reči? Osim mržnje prema Anji, teško je izazvati druge emocije…
Rugamo se
"Ja i mala sestra smo ušli u dućan. Sestra je imala 3 godine, a lice joj je bilo u mrljama: Imala je varičele. Prodavačice, kojima je bilo dosadno i koje nisu našle pametnijeg posla, okrenule su se prema nama i počele se da urlaju “Oh, koja je to lepotica došla k nama! Pogledajte je!”, u glavi mi je bila samo jedna misao: Gde da nađem pištolj u blizini da ih upucam ..?
Vređamo delima i rečima
U 8. razredu, smatrala sam se dovoljno zrelom i samostalnom devojčicom. Jednom smo dugo sedili s tatom rešavajući geometriju, koju je moj mozak kompletno odbijao da razume. A onda me tata iz očaja i ljutnje klepnuo… po guzi! To nije bilo toliko bolno koliko uvredljivo! Dugo nisam htela s njim da pričam nakon toga. A on nije mogao da shvati što me zaista toliko povredilo…
Inteligencija kod dece: Naučnici odgovaraju od kog roditelja se nasleđuje pamet!
Vičemo i gubimo kontrolu nad sobom
Sećam se kako je u porodilištu moja cimerka u sobi, iscrpljena cviljenjem svog novorođenog deteta, zgrabila ga i počela da ga trese i vrišti: “Šta ti je, dovraga, šta još želiš?” Nikada neću zaboraviti ogromne, plave, prestrašene oči deteta, koje nije razumelo šta se događa. Čini mi se da se i ona sama nakon toga sramila…
Ignorišemo
I verujte mi, to je najgore. Japanski naučnik je pokazao celom svetu eksperiment s biljkama. Tri ista semena su bila posađena u tri tegle. Svako jutro, u prolazu pored prve tegle naučnik je pozdravljao sadnicu i govorio joj lepe reči. Dok je prolazio kraj druge, vikao je i govorio biljci uvredljive i ružne reči.
Treću biljku je jednostavno ignorisao, prolazio pokraj nje, a da je ne pogleda. Nije teško pogoditi šta se dogodilo s biljkama nakon mesec dana. Prva je narasla sočna i zelena po celoj širini daske, druga se potpuno sasušila dok je od treće ostao samo trulež! Deca su takođe poput zelene klice: Roditelji nakon puno godina, žanju ono što su negovali!
Sada sklonite pogled s monitora i zamislite svoje dete. Bucmast je sa stisnutim šakicama, smešno nabara nos i smeši se celom širinom svojih krezubih usta i u vašem srcu kao odgovor na to budi se nešto veliko i nežno. Ova beba voli vas bezuslovno: u svakom raspoloženju, s bilo kakvim poklonima, samo zato što ste vi njegovi mama ili tata i za taj ćete osmeh dati sve na svetu!
Setite se toga, što je češće moguće, i volite svoju decu!
5 ključnih pravila dobrog roditeljstva koje je najteže ispoštovati: Sažaljenje je put do pakla!
