Nevidljivi deo detinjstva

7 znakova da su vas roditelji zanemarivali u detinjstvu: Mnogi ne znaju ovo da prepoznaju, a baš zbog toga imaju probleme!

Kada ovakvo dete odraste, živi bez dovoljnog pristupa sopstvenim emocijama, koje bi trebalo da ga vode, povezuju, obogaćuju, da jasno govore ko nam je važan i šta nam je u životu bitno

Porodica 13.10.2018. - 13:46h Autor: Zelena učionica
Foto: Shutterstock

Emocionalno zanemarivanje dece je istovremeno jednostavno u svojoj definiciji i moćno u efektima koje proizvodi. Do njega dolazi kada roditelji ne odgovaraju dovoljno i na pravi način na emotivne potrebe deteta tokom odrastanja.

 

Emocionalno zanemarivanje je nevidljiv deo detinjstva koji se kao takav teško pamti. Ali, iako možda nepoznat onome ko ga je iskusio, može ga celog života pratiti kao tmuran oblak iznad glave i bojiti tmurnim bojama čitav odrasli život.

 

Šta je to što emocionalno zanemarivanje u detinjstvu čini nevidljivim i teško pamtljivim? Nekoliko važnih faktora.

 

Pre svega, može se desiti u inače veoma toplim, brižnim porodicama kojima ništa materijalno ne nedostaje. Drugo, neuspeh roditelja da odgovore na emotivne pozive deteta nije nešto što vam se dešava u detinjstvu. To je nešto što izostaje onda kad vam je potrebno. Naše oči ne vide one stvari koje se nisu desile. I zato ih naš mozak ne može upamtiti.

 

Decenijama kasnije, kao odrasla, formirana ličnost, osećate da nešto nije u redu, ali ne znate šta. Možete se osvrnuti na detinjstvo u potrazi za odgovorima, ali nećete videti ono što je nevidljivo. I tako ostajete da verujete da nešto nije u redu sa vama.

 

Postoji 5 tipova majki: Samo jedan je kompletan i stvara najbolju decu!

foto: Shutterstock

"Šta god da je problem, krivica je moja", verujete u sebi.

 

Ali, nije tako. Odgovori postoje. I jednom kad prepoznate i razumete problem, možete ga i rešiti.

 

7 znakova da ste u detinjstvu bili emocionalno zanemareni

 

1. Osećaj praznine


Praznina nije isti osećaj kod svih ljudi. Za neke, to je osećaj praznine u stomaku, grudima, grlu, koji dođe i prođe. Za druge, to je obamrlost.

 

2. Strah od toga da od nekog zavisite


Jedno je biti nezavisan tip osobe. Ali osećaj duboke, neprekidne nelagode kada od nekog zavisite je nešto sasvim drugo. Ako primećujete da ulažete vanredni trud da vam se nikad ni slučajno ne desi da zavisite od nekog drugog, onda možda imate ovu vrstu straha. I uzrok može biti zanemarivanje vaših emocija u detinjstvu.

 

3. Nerealna samoprocena


Da li vam je teško da definišete svoje sposobnosti? Koje su vaše slabosti, a koje su snage? Šta volite? Šta želite da postignete? Šta vam je važno? Ako vam je teško da odgovorite na ova pitanja, to je znak da ne poznajete sebe onoliko koliko bi trebalo.

 

Zašto je teže vaspitavati mušku decu: Ugledni neuropsiholog upozorava i daje 4 najvažnija saveta roditeljima!

foto: Shutterstock

4. Nemate saosećanja za sebe, ali ga imate mnogo za druge


Da li ste strožiji prema sebi nego prema prijateljima ili porodici? Da li vam drugi pričaju o svojim problemima, a vi svoje zadržavate za sebe?

 

5. Krivica, stid, bes usmeren ka sebi


Neki ljudi za sve negativno što im se u životu desi odmah krive sebe i osećaju sramotu. Da li se stidite zbog stvari zbog kojih se većina ljudi ne bi postidela? Zbog svojih potreba, grešaka koje pravite ili svojih osećanja?

 

6. Osećate se promašeno

 

Ovo je ono o čemu smo pisali na početku. Znate da nešto nije u redu, ali ne možete ni u šta da uprete prstom. Do mene je, Ne umem sa ljudima, Razlikujem se...

 

Šta sam to uradila, gde sam tako strašno pogrešila? Ispovest ove majke otrezniće svakog roditelja!

foto: Shutterstock

7. Poteškoće sa identifikovanjem i ispoljavanjem osećanja

 

Da li vam se zaveže jezik kad ste uznemireni? Imate ograničen rečnik ili ne možete da pronađete reči da izrazite osećanja? Često vas zbunjuju vaše sopstvene i reakcije drugih ljudi?

 

Roditelji koji nedovoljno primećuju svoju decu, koji ih potcenjuju ili ne odgovaraju adekvatno na njihove emocionalne potrebe, šalju moćnu subliminalnu poruku detetu. A ona glasi: Tvoja osećanja nisu važna.

 

Da bi se dete sa ovakvom situacijom suočilo, ono naravno potiskuje svoja osećanja, kako bi ih sprečilo da postanu "problem" u porodici. A onda, kada to dete odraste, živi bez dovoljnog pristupa sopstvenim emocijama: emocijama koje bi trebalo da ga vode, povezuju, obogaćuju; emocijama koje bi trebalo da nam jasno govore ko nam je važan i šta nam je u životu bitno.

 

Ako ste se prepoznali u svemu ovome, postoji i dobra vest - nije kasno da se stvari poprave.

 

Jednom kada shvatite da je problem koji imate zapravo rezultat emocionalnog zanemarivanja u detinjstvu, možete ga rešiti tako što ćete ga napasti. Možda ćete to moći sami, a možda će vam biti potreban razgovor s nekim.

 

Možete pronaći novi put do svojih skrivenih emocija i naučiti veštine njihovog korišćenja. Možete prihvatiti i razumeti da su vaša osećanja stvarna i važna!

 

Zapisano na dlanu još rođenjem: Koliko ćete dece imati i da li će biti zdrava! (FOTO)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs