Robert je dobio ime po policajcu koji ga je 24. marta 1956. našao na podu toaleta u bioskopu Odeon, u Birmingemu. Podigao je mali zamotuljak i odneo ga u dom. Lokalni list "Evning dispeč" objavio je fotografiju bebe sa naslovom: "Ostavljen u bioskopu".
Šezdeset godina kasnije Robert Veston sedi u pabu s dvojicom rođene braće i novinarima "Dejli post Vejlsa". Posle šest decenija, u središtu pažnje više nije napušteno dete, nego muškarac koji je našao porodicu.
Robert je imao sedam godina kada je dobio majku i oca. Bili su to njegovi usvojitelji Džordž i Ajrin Veston. Kasnije je i sam zasnovao porodicu i ima šestoro dece sa dve žene. Uprkos tome, kroz glavu su mu neprekidno prolazila pitanja: “Ko su moji biološki roditelji? Zašto su me ostavili?”
Tako je odlučio da potraži pomoć medija, a BBC je 2006. čak snimio film o njemu. Na taj način došao je do Mejvis Smit, žene koja ga je prva videla u toaletu bioskopa, pre nego što je obavešten policajac Robert. Proći će još deset godina od dokumentarca pre nego što će pronaći majku.
Kako naučiti dete da bude pozitivno: Da odrasta srećno, nikad razočarano i pesimistično!
Ćerka Ema (35) mu je predložila da organizuje potragu preko Fejsbuka. Ubrzo mu se javila žena po imenu Džulija Bel. To nije bila njegova majka, ali je kao genetičar mogla da mu pomogne. Uradio je DNK test i ubacili su podatke u banku podataka.
Tako su došli do njegovog polubrata Tomija Čalmersa, koji živi u Moriju (Škotska). Iz Plimuta, gde je tada živeo, Robert je otputovao u Škotsku, gde je upoznao i ostale: polubraću Daglasa, Džijima, Frenkija, Čarlsa i polusestru Pet. Čalmersovi su mu ispričali da je otac 1997. umro u 74. godini života.
Tu se, međutim, ne završava njegova potraga. Džulija Bel je otkrila i Brina Džonsa, Robertovog polubrata po majci.
Ponovo je krenuo na put, ovoga puta u Vels. Žarko je želeo da sretne majku, ali nije uvek sve onako kako želimo.
Brin Džons ga je upoznao s njegovim rođenim bratom Larijem. Lari mu je ispričao da su njih dvojica rođeni iz ljubavne avanture. Otac je napustio porodicu u Škotskoj u potrazi za poslom. Upoznao je Beti, s kojom je bio u vezi, ali se kasnije vratio u Škotsku. Verovatno iz očaja, ne znajući kako sama da prehrani dvoje dece, Beti je jedno ostavila u toaletu u bisokopu.
Saznao je i da mu je majka umrla od meningitisa samo nekoliko dana posle njegovog rođenja. Imala je samo 31 godinu.
Robert je najzad imao odgovore na sva pitanja. Poseta majčinom grobu bila je čudno iskustvo.
"Bilo je čudno stajati na njenom grobu zato što nisam verovao da ću je naći. Mora da je bila očajna. Nije na meni da sudim o njenoj odluci. Voleo bih ja čak i da to nije uradila iz očaja", rekao je novinarima.
Sada je najzad našao mir i razmišlja o tome da promeni ime. Od braće je saznao kako je trebalo da se zove. Video je krštenicu u kojoj piše: Pol Kevin Aston.
"Sada znam ko sam i želim da budem osoba koja je trebalo da budem i supruga misli da treba da se zovem Pol", rekao je za kraj.
