Ako želite da pređete na na model roditeljstva bez kažnjavanja, potrebno je najpre izgraditi čvrst i prisan odnos s detetom da bi ono samo poželelo da sledi vaše vođstvo i komande koje mu dajete.
"Pozitivno roditeljstvo je izazov samo po sebi. Ako ste jedni od onih roditelja koji žele da promene taktiku i prestanu da kažnjavaju decu, ne morate samo da uklonite kazne. Počnite s jačanjem odnosa sa svojim detetom tako da vas dete poštuje i želi da sledi vaša pravila," objašnjava klinički psiholog dr Laura Markham.
Ona je ujedno i majka koja podučava roditelje pozitivnom i mirnom roditeljstvu te je izdala nekoliko knjiga na tu temu. Na svom portalu "Aha! Parenting" objašnjava da je moguće naučiti dete lekciju bez kažnjavanja, oduzimanja privilegija ili bilo kojeg drugog načina koji roditelji koriste.
Ali za to vam je potrebno da imate dobar odnos sa detetom, ističe Markham.
"To znači da otprilike na jednu negativnu interakciju između vas dvoje imate pet pozitivnih. Ako želite da budete u plusu ako želite da dete sledi vaš primer i da sluša šta mu govorite. Pozitivan bilans se pri tom ne gradi kupovanjem stvari ili dopuštanjem da ostanu do kasno budni. To stvarate slušanjem i razumevanjem," objašnjava.
Zatim, razmislite kako da ih naučiti lekcije koje želite da dete nauči. Kažnjavanjem, uklanjanjem privilegija ili povećanjem domaćih poslova pristupi su koji bi ih trebali "naučiti lekciju". Ali istraživanja pokazuju da deca u tim situacijama postanu preokupirana kaznom umesto osećajem žaljenja zbog učinjenog.
Obično ni ne razmišljaju kako da to promene jer jednostavno njihov mozak tako ne funkcioniše. Većina roditelja želi da nauči svoje dete da: Njihova dela utiču na sve oko njih. Mogu birati kako će se ponašati i da su odgovorni za svoje postupke. Svi grešimo. Kad pogrešimo, moramo da popravimo stvari, a to je mnogo teže nego u startu dobro odlučiti. Kad pokažemo kako naša dela utiču na svet, to nam pomaže da sledeći put postupimo pametnije.
Potrebna je hrabrost da biste uradili dobru stvar, ali kad to radimo i biramo odgovorno svoja dela, postajemo osoba kojoj se divimo i zadovoljni smo samima sobom.
Klinički psiholog o razmaženoj srpskoj deci: Kako da zavedete red i dete vratite na pravi put!
Evo kako prestati sa kažnjavanjem dece u 12 koraka, prema modelu dr Laure Markham:
1. Odvojite sebe od ljutnje i preusmerite se u empatiju.
Jednom kad dete shvati da ste na njegovoj strani, osećaće se sigurno da vam ispriča šta se događa. Bez osećaja sigurnosti, dečje srce će otvrdnuti - zato jer neprestano očekuje osudu i kaznu, a vi na to nemate uticaj. U trenutku kada vas obuzme ljutnja, recite detetu da vam treba neko vreme da razmislite i da se smirite pre nego razgovarate o tome šta se dogodilo.
2. Započnite razgovor toplim pristupom.
Deca svih dobi, uključujući i tinejdžere, bolje reaguju na takav pristup i pre će dopustiti da ih vodite. Ako su zabrinuti da će vas uznemiriti, preći će u modul "beži, bori se" ili će se "smrznuti" i neće ništa govoriti. U takvim situacijama će pre i lagati. Jedini način da dete naučite lekciji jeste da stvorite sigurno okruženje. Pritom, imajte na umu da vaše dete ima razlog zašto radi to što radi. Možda vama ne izgleda kao dobar razlog, ali za njega je razlog. Ali ako vi ne pronađete taj razlog, ne možete ni sprečiti ponavljanje tog ponašanja.
3. Recite svom detetu da želite da čujete kako ono razmišlja o tome šta se dogodilo.
Pustite ga da priča. S vremena na vreme klimnite glavom i recite "razumem", ili jednostavno ponovite njihove reči iz vašeg ugla. Naprimer: "Sestra te jako naljutila pa si joj hteo vratiti, to razumem!"
4. Fokusirajte se na povezivanje s detetom i razumevanje situacije iz njegove perspektive.
To će vam pomoći da shvatite šta ga je motivisalo. Detetu će to dati mogućnost da prođe kroz osećaje ili potrebe koje su ga odvele do takvog ponašanja. Deca uvek znaju šta je ispravan izbor, ali nešto im se nađe na putu. Što je to bilo? Kako može naučiti da sluša sam sebe na bolji način? Recimo da je otišao na košarku s drugarima umesto da je učio za ispit i dobio je lošu ocenu. Možda ćete kroz razgovor saznati da ga jako muči hoće li ga društvo prihvatiti i način na koji ga prihvataju te je zbog toga odlučio da ode na košarku da bi bio deo ekipe. Možda mu baš treba vaša pomoć da bi rešio svoje dileme oko prihvatanja u društvo nakon čega će biti puno posvećeniji školi. Jednostavnim kažnjavanjem nikad ne biste ni saznali za to. Izgubili biste mogućnost da spoznate problem i nađete dobro rešenje ako opet naiđe na sličnu prepreku. Budući da kazna ne pomaže da se reši njegov problem, možda će opet napraviti isto u toj situaciji, samo će vam izmisliti priču kako bi se "pokrio" i da vi ne budete ljuti.
Neću da me deca pamte po 200 evra: Ako nemate baš ništa da im date, dajte im pare!
5. Pitajte otvorena pitanja umesto delenja lekcija.
Održavajte razgovor sigurnim i što lakšim. Odlično je i ako se možete našaliti jer ćete se oboje opustiti i povezati. Primeri pitanja: Da li si bila svesna da imaš izbor? Što te nateralo da tako odlučiš? Šta sad misliš o svojoj odluci? Koje su dobre strane te odluke? Koje su loše strane te odluke? Da li je vredelo? Jesi li duboko u sebi znala da je ta odluka loša ideja? Ako jesi, zbog čega nisi poslušala svoj unutrašnji glas? Da li bi opet to uradila? Zašto ili zašto ne? Šta vi možete da uradite za nju, kakvu podršku očekuje od vas tako da sledeći put postupi drugačije?
6. Osnažite svoje dete da popravi "slomljeno".
Istražujte i učite s detem, radije nego da pretpostavljate da vi znate šta sad treba učiniti. Jednom kad dete oseti da ga više ne kontrolišete vašim neispunjenim osećajem ili potrebom i uvidi rezultate svojih dela (pad na testu, povređena sestra, razbijen prozor...), počeće da oseća žaljenje. To se događa samo nakon što procesuira svoje osećaje i potrebe. Jednom kad ti osećaji prestanu da upravljaju njima, njihova dobrota će izaći na videlo. Svi prirodno žele da poboljšaju stvari. Možete ih pitati: Šta možeš sad učiniti da bi popravio stvari sa svojom sestrom (ili bilo kim drugim)? Da li ti je ovaj incident ukazao na nešto u tvom životu šta bi hteo da promeniš, a šta je ipak veće od ovog što se dogodilo? Kako te ja mogu podržati?
7. Oduprite se potrebi da uskočite s kaznama.
Umesto toga, budite tihi i slušajte. Cela situacija nije o kažnjavanju, gubitku privilegija i govorenju da će mu se sad nešto loše dogoditi. Ovde je reč o shvatanju da ono što učini ima uticaj i da treba prihvatiti odgovornost te da je bolje da njena dela imaju pozitivan nego negativan uticaj.
8. Šta ako kaže da nije potrebno ništa činiti?
To ne znači da detetu nije stalo ako je palo na testu ili da je sestra zaslužila to što je dobila? Ono je još uvek u obrambenom stanju. Recite nešto poput "Dušo, razumem zašto se to dogodilo i zašto si tako postupio...ali to ne znači da je tvoj izbor doneo dobar ishod... sigurno si još uznemiren zbog toga... znam jer znam kad nisi uznemiren da se osećaš drugačije... 'Ajmo sad uzeti pauzu pa ćemo opet razgovarati posle". Dajte detetu priliku da se smiri. Kad ponovno počnete razgovarati, započnite saosećajno. To će mu pomoći da mu povređeni osećaji zacele. Takođe možete deo odgovornosti preuzeti i vi govoreći "Mislim da je deo ovoga i moja krivica... Nisam shvatila da zaostaješ s gradivom, inače bih ti pomogla da pre shvatimo taj problem". Postavite jasno očekivanje da dete samo treba pronaći rešenje, da vi znate da će samo to shvatiti i da će to biti odličan način te da ne možete dočekati da vidite što je to.
10 grešaka sa kojim ćete upropastiti život vašoj kćerki: Upozorava psiholog Labkovski!
9. Vaša moć - kao odrastao čovek imate više moći u ovakvim situacijama nego što ste svesni.
Vaše dete zavisi od vašeg vođstva, iako vam se čini da se tome odupire. Ako je brat povredio sestru, vama to daje mogućnost da razlučite u čemu je problem. Ako je dete palo na testu, vi imate mogućnost postaviti pravila drugačije, i kao prioritet postaviti rešavanje domaće zadaće te način na koji vi možete pomoći detetu. Obično kad damo detetu potrebnu podršku, oni se izdignu iznad nivoa naših očekivanja. Neka deca trebaju više podrške od drugih. Razmislite kakvu podršku vaše dete treba.
10. Postavite neophodne granice.
Ako dete npr. prekrši porodično pravilo, ponovno ga ponovite i uspostavite: Domaća zadaća je pre igre. Očekujem od tebe da koristiš reči i da kažeš sestri kada si uznemiren. Nema fizičkog vređanja.
11. Nemojte spašavati stvar.
Ponekad ćete se naći u situaciji koja nadilazi porodicu. Vaše dete će možda biti uhvaćeno u neprikladnim radnjama u školi ili doživeti saobraćajnu nesreću ili piti alkohol s prijateljima. Oduprite se potrebi da ga spasite od posledica njegovih dela. Ako to učinite, neće ništa naučiti iz tog incidenta. Zbog toga će se verovatno opet tako ponašati. Umesto toga, slušajte, saosećajte i pokažite da ga volite bezuslovno. Ali budite vrlo jasni u odluci da mora platiti cenu za svoje ponašanje. Ako to znači da mora pristati na neke kazne u školi, popraviti auto ili ne dati detetu auto na neko vreme, to su prirodne posledice za takvo ponašanje. Bolje je za njega da pretrpi bol sada dok je manje i nauči nešto, smatra dr Laura Markham.
12. Budite spremni na period prilagođavanja.
Kao u svakoj tranziciji, promena u načinu roditeljstva i za vas i za dete biće nova teritorija. Oboje ćete učiti. Svi činimo najbolje što možemo kao roditelji. Ali ako ste do sad kažnjavali, dete vas je slušalo zbog straha. Jednom kad prestanete kažnjavati, ono će prestati da vas sluša. Zato je nužno da vam najveći prioritet bude popravak vašeg odnosa zato da vaše dete ŽELI da sarađuje sa vama i zato jer vas ne želi razočarati. U suprotnom će samo zaobilaziti vaša pravila. Ali šta ako se dogodi da se dete ne može promeniti i nastavi da udara sestru ili ne piše domaću zadaću? Ovo je period koji roditelji plaćaju zbog prijašnjeg kažnjavanja - dete verovatno ima duboke neshvaćene probleme koji rezultiraju takvim ponašanjem. Ključ je da ostanete empatični i da to ne doživljavate lično.
Podsetite dete da vi s njim razgovarate s poštovanjem i da očekujete da i ono bude civilizovano. "Sigurno si vrlo uznemirena kad tako razgovaraš sa mnom. Šta se događa dušo?" primer je u kojem ste vi odvojeni od detetovog ponašanja i ne dopuštate da vas to lično pogodi. Ostanite saosećajni. Dopustite detetu uznemirenost. Što više sigurnosti pružite, dete će se pre opustiti i biti spremnije da plače i objasni vam šta ga zaista muči. Jednom kad isprazni svoj emotivni prtljag svih neprijatnih osećanja koje vuče sa sobom, biće otvorenije za povezanost s vama. I samo zato što ste vi bili saosećajni, ono će znati da ste bili na njenoj/njegovoj strani i želeće da sarađuje s vama, bilo da ima tri ili trinaest godina. Čak će vam i zahvaljivati na vašem strpljenju! Ako vas dete pita zašto ste se vi odjednom počeli drugačije ponašati možete jednostavno reći "Čini mi se da na ovaj način možeš naučiti više. Šta ti misliš?".
Najteži deo je promeniti svoje navike, ali srećom videćete pozitivne promene vrlo brzo i one će vam biti poticaj da tako nastavite" zaključila je dr Markham.
Saveti ruskog pedagoga pomogli stotinama ljudi: Ovako se pravilno vaspitava dete!
