Mi smo o ovoj zanimljivoj knjizi, ali i o uticaju roditelja na stvaranje slike o sebi i svom telu kod devojčica, razgovarali s psihologom i psihoterapeutkinjom Zorom Subotić.
"Devojčica koja odrasta sa zdravim porukama o svom telu prihvata sebe, razvija samopouzdanje i samopoštovanje, nauči da se brine o sebi, i bude odgovorna prema sebi, pa tako i u odnosu prema drugima. Razvija se u zadovoljnu osobu koja poznaje i ceni svoje istinske potrebe, može da uživa u životu, ostvaruje se. Pritom se ne mora stalno dokazivati i takmičiti sa drugima.
"Predivna devojčica" izražava te poruke na veoma lep i snažan način. To je priča kojom majke mogu uspavljivati i buditi svoje ćerke. Isto tako to je i knjiga-slikovnica koja će dirnuti sve male i nenahranjene devojčice sakrivene u majkama i podsetiti ih da nikad nije kasno da preispitaju poruke koje su one dobile i počnu da ih menjaju."
Za zdrav odnos prema sebi ključni su roditelji
Za razvoj zdravog stava prema sebi, koji uključuje prihvatanje i poznavanje svog tela, prepoznavanje i uvažavanje ličnih potreba, brigu o njihovom zadovoljenju, negovanje sebe, svojih stavova, posebnosti, kao i slobodu od pritisaka koji nameću standarde što se “mora” i “treba”, što je “lepo”, “dobro”, “zdravo”, “pametno”, “korisno” itd., po mišljenju psihologa, ključni su roditelji.
Njihov odnos prema devojčici, a isto tako i prema dečaku, i poruke koje šalju – ne samo onime što govore, već i načinom na koji se odnose i što rade detetu – zapravo određuju sudbinu deteta. Budući da je prvi i najintenzivniji odnos koji dete doživljava odnos s majkom, ona ima presudnu ulogu i šalje poruke koje će kasnije odrediti život njene bebe, naglašava Zora Subotić i dodaje:
"Poruka – tvoje telo je predivno takvo kakvo je, poštujem tvoje potrebe i ne namećem ti očekivanja koja nisu u skladu s tvojom prirodom, čujem te, doživljavam i odgovaram na to što ti osećaš i izražavaš; tu sam za tebe, ti si u redu, tvoji osećaji su u redu i ja te uvažavam i dajem ti ono što je tebi sad potrebno – to su poruke koje detetu omogućuju da raste i bude zdravo i dobro.
Vaspitajte dete na koje ćete se osloniti kad ostarite: Ovako se stvaraju ljudi!
A šta su to detetove stvarne potrebe koje je važno čuti i prepoznati – one se menjaju kroz razvoj jer se i dete menja i odrasta. U prvoj godini života bitno je da majka prepozna i zadovolji osnovne telesne i psihološke potrebe deteta – potrebu za hranom, snom, udobnošću, kontaktom, osećajem sigurnosti... Kasnije se dete polako odvaja, postaje samostalnije, istražuje svet. Roditelji u tome trebaju biti prisutni upravo toliko koliko je detetu potrebno, a opet – bez previše nametanja nečeg spolja.
Razlikujte stvarne i nametnute dečje potrebe
Devojčice nemaju prirodnu potrebu za bezbroj barbika, ružičastim mobilnim telefonima, dizajnerskim haljinama, bezbroj pari cipelica. To su lažne, nametnute potrebe. One mogu biti zabavne i usrećiti male devojčice, ali za emocionalno i telesno zdravlje nisu bitne. Ako prave potrebe nisu zadovoljene, ove lažne će se kasnije raširiti i stupiti na scenu kao zamena, koja naravno nikad ne može zameniti ono sto je stvarno bitno. Dete koje raste u atmosferi sigurnosti, ljubavi, prepoznavanja, uvažavanja i podrške oseća se sigurno, voljeno i slobodno. To je zdravo dete.”
Majka ima presudnu ulogu i šalje poruke koje će kasnije odrediti život njene ćerke
Nasuprot tome, negative poruke obično šalju nesigurne majke koje nisu u dobrom kontaktu same sa sobom i kojima je puno važnija slika koju ostavlja na okruženje nego kako se njena devojčica oseća, šta joj stvarno treba i ko je ona. Njima je važnije da njihova devojčica bude dobra, nego da bude dobro. Psiholog objašnjava da majke koje šalju nezdrave poruke zapravo same nisu doživele prihvatanje, i zdravu podršku od svojih roditelja i ponekad su to žene koje se naglašeno trude da budu dobre majke, žrtvuju se, trude i rade puno toga što, nažalost, njihovim devojčicama nije uopšte potrebno, i iz “dobrih namera” pokušavaju svoje dete silom ukalupiti u neku poželjnu sliku i šemu života u kojoj se zna “što i kako je dobro i kako treba”.
Norveške škole i zakon dečije sreće: Valjanje u blatnjavom snegu se podrazumeva!
Kako mama hrani svoje dete?
Taj pristup se može videti i u načinu na koji majka hrani svoje dete: “U ovom slučaju, ona ne hrani dete kad dete oseti glad, već ga hrani svakih nekoliko sati ‘jer to tako treba’, što nažalost podržavaju i neki ‘autoriteti’ koji ne razumeju suštinu ranog razvoja. Posledica takvog tretmana je da dete oseća veliku frustraciju, s vremenom mora potisnuti svoje prirodne impulse koji mu poručuju kada je gladno i mora da jede ‘kad se jede’.
Ili, na primer, neke majke nude hranu detetu da ga umire svaki put kao odgovor na plač, dete to s vremenom prihvati jer nema izbora i tako opet gubi kontakt sa svojim telom koje nije bilo uvaženo. Sa vremenom izgubi kompas pa se kasnije u svakoj nezgodnoj situaciji ‘teši’ hranom.
Na sličan način deluju situacije u kojima je dete postiđeno, ili kada dobije pogrešne poruke o seksualnosti – zbog toga kasnije ima problem s ličnom seksualnošću u kojoj se ne snalazi, razvije promiskuitetno ponašanje ili potisne seksualnost kao nepoželjnu ili problematičnu.
Dete uvek izgubi bitku između toga hoće li slušati sebe ili će slušati one koji se brinu o njemu – jednostavno zato jer nema izbora, kaže naša sagovornica i dodaje kako ove primere potiskivanja, iskrivljavanja, zanemarivanja vlastitih potreba i telesnih impulsa, jer nisu bili uvaženi, možemo proširiti na gotovo sve aspekte života, a posledice su kasnije poremećaji ishrane, razni oblici zavisnosti, razvijanje krive slike o svom telu, problemi u odnosu prema sebi i drugima.
Dobra majka je majka koja je dobro
Budući da svaka majka svojoj ćerki želi samo najbolje, pitamo Zoru Subotić šta žene mogu uraditi ako prepoznaju da same imaju stavove i uverenja koja sputavaju, a ne žele dalje da ih prenose ćerkama.
“To kako se majke odnose prema sebi zapravo je presudno i određuje šta će preneti svojim ćerkama. Dobra majka je majka koja je dobro, koja je zadovoljna, srećna, koja prihvata sebe, razume sebe, uvažava sebe i svoje potrebe. Ako to ima, može to i preneti. Ako nema, ne može. Lanac loših poruka prenosi se s generacije na generaciju i važno ga je prepoznati i odmotati. Jedna od tipičnih grešaka koje majke čine jeste da svojim devojčicama žele da omoguće sve ono što one nisu imale. Naizgled to izgleda jako dobro i plemenito, požrtvovno i brižno. Ali, problem je u tome što postoji opasnost da će majke tako promašiti potrebe svog deteta i istinu o svom detetu kao posebnom biću pa mu pružiti nešto što nesvesno same žele.
Problem devojčica je u tome što u svoj život često ponesu teret očekivanja i neiživljenih potreba i želja svojih majki. Sva deca na svetu žele da budu prihvaćena i zato se trude ugoditi, ispuniti njihova očekivanja – to nije dobar put, jer izdaju sebe. Da bi majke to izbegle, važno je da mogu da prepoznaju i pobrinu se za sebe, svoje potrebe i želje.
Njihove devojčice nisu produžetak njih već su posebna bića. Majkama je u toj najodgovornijoj ulozi na svetu – podizanju deteta – potrebna podrška, znanje, strpljenje.
Važno je da smeju da pogreše, da ne moraju imati osećaj krivice, već da su slobodne učiti, razvijati se, znajući da je put razvoja lak, a da se greške mogu ispraviti. Na putu razvoja mogu im pomoći njihovi partneri, stručnjaci, prijateljice, a najvažniji vodiči su im njihove ćerke koji im stalno pokazuju put. Uvek je pravi trenutak za takav početak. Nikad nije kasno. Svaka promena je značajna. Sve ono što same usvoje, majke će biti spremnije preneti i svojim ćerkama”, zaključuje psiholog.
Vaspitajte mentalno jaku decu: Odgojite ih da mogu da prevaziđu i najteži problem!
