Mnogi se slažu da roditelji u Francuskoj imaju metode za vaspitavanje koje bi svi trebalo da usvojimo. Evo čega se francuski roditelji pridržavaju... Pamela Drukermen, autorka knjige “Vaspitanje deteta”, istraživala je razlike između podizanja dece u Francuskoj i Americi, prenosi Yumama.
Ona je došla do pet ključnih razlika, a evo i kojih:
1. Deca u Francuskoj spavaju tokom cele noći
Za razliku od beba u Americi koje se bude u sred noći, bebe u Francuskoj spavaju tokom cele noći. Zbog čega je tako?
Pamela je otkrila da roditelji u Francuskoj praktikuju tzv “pauzu”. Ukoliko je praktikuju u prva dva meseca od bebinog rođenja, beba će naučiti da se sama uspava.
"Dozvolite svojoj bebi da se sama umiri, nemojte odmah da reagujete. Odrasli se takođe bude u toku noći, ali se obično toga ne sećaju jer umeju odmah da pređu u drugu fazu sna. Ne treba da pauzurate predugo. Neki roditelji čekaju oko pet minuta, dok neki čekaju i malo duže ili kraće. Oni ne dozvoljavaju bebi da previše plače, ako beba i nakon “pauze” nastavi da plače, znači da je nešto drugo po sredi", objašnjava Pamela.
Žao nam je, mame: 6 zakona roditeljstva u kojima su očevi bolji!
2. Deca u Francuskoj nisu probirljiva kada je hrana u pitanju
Mnogi kažu da kada dete odbije neku hranu, treba sačekati par dana, pa mu ponovo ponuditi isto.
“Razgovor o hrani ne treba da se svede na “to mi se sviđa” - “to mi se ne sviđa”. Francuzi predlažu da deci ponudite povrće i postavite pitanja poput: “Misliš li da je hrskavo?”, “Kakav zvuk se čuje kada žvaćeš?”, “Na šta te podseća ukus?”, “Šta osećaš u ustima?”... U Francuskoj ne postoji “hrana za dete”.
3. Deca u Francuskoj moraju da koriste "četiri zlatne reči"
U Americi postoje dve zlatne reči - "hvala" i "molim te". Francuzi imaju četiri - s’il vous plaît (molim te), merci (hvala), bonjour (dobar dan) i au revoir (doviđenja).
"Hvala" i "molim te" su neophodni, ali ne i dovoljni.
“Mislim da se turisti u Parizu često tretiraju loše ili grubo, većim delom zbog toga što ne počinju interakciju sa Bonjour (bonžur - dobar dan), čak i ako se odmah potom prebace na engleski. Bitno je reći “bonžur” kada ulazite u taksi, kada konobarica prvi put priđe vašem stolu ili pre nego što prodavca upitate za odgovarajući broj farmerica. Izgovaranjem ovoga, vi zapravo poštujete postojanje druge osobe”, navodi Pamela.
Zlatna francuska pravila vaspitanja: Zbog ovoga njihova deca izrastaju u prave, zrele ljude!
4. Deca u Francuskoj imaju odvojeni identitet od roditelja
"Ako vam je dete jedini cilj koji ste postigli u životu, to nikako nije dobro za njega." Amerikanci imaju običaj da decu stavljaju na prvo mesto. Pamela je u svojoj knjizi zapisala iskustvo jedne mame iz Francuske koja je živela u Americi:
"Na proslavi Dana zahvalnosti, jedna mama bila je oduševljena kada je u trpezariju ušla njena trogodišnja ćerka. Svih dvadesetoro odraslih prestalo je da priča za stolom i fokusiralo se na devojčicu. Pomislila sam ‘O, čoveče, ova kultura je neverovatna. Čini se kao da je dete Bog’."
5. Deca u Francuskoj imaju više slobode
Roditelji u Francuskoj trude se da budu striktni oko nekoliko stvari (ovo se naziva “okvir”), ali van tog okvira, oni svojoj deci daju onoliko slobode koliko mališani to mogu podneti. Na primer:
- U vreme spavanja mali Francuzi moraju da budu u svojim sobama, ali tamo mogu da rade šta god žele.
- Vikendom mogu da gledaju dva sata TV, ali sami određuju kada će to biti i šta će gledati.
- Moraju da probaju sve od jela, ali ne moraju sve da pojedu.
