Svaki roditelj mora da pažljivo bira kako i šta će reći svojoj deci. Pojedine reči imaju strašnu moć da unište dete za svagda.
Psiholozi su izabrali 8 fraza koje nijedan roditelj ne bi smeo da kaže svojoj deci:
1. "Kako možeš biti tako glup/nespretan/spor?!"
Ovo je direktna etiketa koja detetu uliva osećaj inferiornosti. Počinje da veruje da je zaista glupo ili nespretno. Ova fraza ubija inicijativu i želju za učenjem.
2. "Da si mislio na moje zdravlje, ne bi ovo radio!“
Manipulacija strahom za život. Dete razvija krivicu da sve što radi dovodi do bolesti njegovih roditelja. Razvija se strah od njihove moguće smrti zbog njih.
3. "Uopšte me ne voliš! / Sada ja tebe ne volim tebe."
Manipulacija ljubavlju. Dete uči da se ljubav mora „zaslužiti“ ili da se ona daje samo kada se ispune određeni uslovi. To iskrivljuje njihovo shvatanje bezuslovne ljubavi i može dovesti do osećaja krivice zbog njihovih postupaka.
4. "Sva deca dobra, ali ti...“ (poređenje sa drugima nije u korist deteta) / Petja je tako dobar dečak, ali ti... / Katja je tako poslušna devojčica, ali ti...“
Poređenje je uvek udarac samopoštovanju. Dete se oseća nevoljeno, drugačije i počinje da oseća zavist ili neprijateljstvo prema onima sa kojima se poredi. Ovo ga takođe uči da se poredi sa drugima, što dovodi do stalnog stresa. Zdraviji pristup je da se poredite sa svojim prošlim ja, ali ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo da poredite dve različite osobe, njihove postupke ili njihove rezultate.
5. „Ti nemaš pojma šta hoćeš i želiš! Predomislićeš se.“
Ignorisanje detetovih osećanja i želja. Uče da potiskuju svoje emocije, ne veruju im i veruju da su njihova mišljenja nevažna. To može dovesti do poteškoća u izražavanju potreba i postavljanju ličnih granica u budućnosti.
6. „Ako to ponovo uradiš, otići ćeš da živiš sa bakom / odvešćeš te u sirotište / policija će doći po tebe!“
Pretnja odbacivanjem. Ovo je strašna pretnja za dete, koja oblikuje dubok strah od gubitka i napuštanja. Možda će postati preterano poslušno iz straha, ali će iznutra doživeti intenzivnu anksioznost i nesigurnost.
7. "Prestani da plačeš odmah! / Nisi devojčica! / Biti hirovit nije lepo."
Zabrana izražavanja emocija. Dete uči da potiskuje svoja osećanja, smatra ih pogrešnim ili slabim i ignoriše svoje potrebe. Ovo ometa razvoj emocionalne inteligencije i upravljanja stresom, što može dovesti do psihosomatskih bolesti i depresije.
8. „Sa ovakvim stavom prema učenju, nikada nećeš uspeti! / Završićeš čisteći dvorišta!“
Destruktivni način razmišljanja o budućnosti. Dete počinje da veruje u sopstvenu nesposobnost i nedostatak perspektive. To ubija motivaciju, snove i želju za razvojem.
Korišćenjem takvih fraza u svakodnevnom životu, roditelji nesvesno postavljaju temelje svojoj deci za buduće psihološke probleme. Odrasli koji su odrasli sa takvim stavovima mogu patiti od anksioznosti, depresije, poteškoća u vezama i niske tolerancije na stres.
Može imati problema sa samopoštovanjem i samopouzdanjem, stavovima prema svetu i ljudima, emocionalnom regulacijom, identitetom i samoopredeljenjem.
