Detetu su roditelji centar sveta, izvor topline i sigurnosti. Ono namiriše i najmanju promenu u njihovom ponašanju. Još je gore kad roditelji nastave da žive u toksičnoj zajednici, čime se stres u kući povećava unedogled. Nisu svi sukobi isti. Što je intenzitet jači, mozak deteta je ugroženiji.
Podmuklo ćutanje
Neki roditelji misle da se ništa ne vidi kad se uopšte ne obraćaju jedno drugom. Ovakvo ponašanje se zove pasivna agresija. Dete oseća lošu atmosferu, a ne zna joj uzrok. Počinje da oseća strah, često i krivicu misleći da je nešto zgrešilo i, ako roditelji ne prekinu tihu ćutnju, rizikuju da je dete stalno napeto, a takva tenzija dovodi ga do nesigurnosti, nervoze i trzanja za najmanju sitnicu.
Međusobna ponižavanja
Prisustvovanje sukobima, gde se govori povišenim tonom, ređaju uvrede, suze, poniženja i prebacivanja, kod dece izaziva porast hormona stresa (kortizola). To dovodi do problema kao što su smanjivanje mozga, poremećaj sna i snižen imunitet. Dete postaje agresivno i počinje da se inati.
Fizičko nasilje
Verbalno nasilje roditelja koje dovodi i do fizičkog nasilja sve više ugrožava decu. Oni usvajaju ovaj oblik ponašanja. I sami postaju agresivni, a ovu osobinu prate i nisko samopoštovanje, ljutnja, pa i samopovređivanje kao način samokažnjavanja. Počinju da se povlače u sebe, a to je loš znak.
Sukobi vezani za decu
Ako se roditelji svađaju zbog deteta, a ono sluša, to je veoma neprijatno za mlado biće. Dete se oseća posramljeno i boji se da će i ono morati da učestvuje u svađi. Javljaju se visoka uznemirenost, zabrinutost, pa i pretnja. Posledica je uvek dečja agresija kao samoodbrana.
Kako pomoći mališanima
Ne moraju svi sukobi roditelja da se negativno odraze na dete. Ako vidi da oni smireno diskutuju i dogovaraju se kako da reše problem, traže rešenje, mališan na taj način uči da bude konstruktivan i da se razvija u pravom smeru. Zapamtite da agresija rađa agresiju i zato svađe pred decom treba izbegavati ili potpuno ukinuti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
