Detetu je neophodna emotivna podrška, nežnost i ljubav isto toliko koliko i dobra hrana i siguran dom.
Problem nevoljenog deteta
U ranom detinjstvu primećuje se ubrzana dinamika moždanih struktura. Uzrast do 6-7 godina je vreme kada se u mozgu dece najbrže formiraju složene neuronske veze. Formiranje neurona je oko 80% završeno do 4. godine. Drugim rečima, do 4. godine ljudski mozak je spreman za 8/10 (skoro potpuno).Stručnjaci kažu da ljudsko ponašanje određuje podsvest oko 95%.
Kada se tačno dešava „programiranje“ ljudske podsvesti?
Odgovor: od rođenja do 6. godine života. Mozak je odgovoran za sve (ili skoro sve) što mislimo, govorimo i radimo. Ako dete na početku života oseti nedostatak nežnosti, brige, pažnje, to utiče na razvoj njegovog mozga, a kao rezultat toga, strukture odgovorne za dečije emocije ostaju nepotpuno razvijene, piše Stil.kurir.rs
Postoji jasan odnos između faktora koji utiču na razvoj dečjeg mozga i karakteristika karaktera odrasle osobe.
Dakle, detinjstvo oblikuje ličnost i obrasce ponašanja.
S tim u vezi, postavlja se pitanje: koje karakteristike ponašanja, osobine karaktera ukazuju na to da ova osoba nije bila voljena u detinjstvu?
Evo 7 ključnih karakteristika:
1. Nepoverenje
Važno je imati pozitivno okruženje kako bi dete izgradilo poverenje u ljude. I poželjno je da bude okruženo manje-više stabilnim i uravnoteženim ličnostima. Skandali, pojačan ton i promena scene loši su za ulivanje poverenja. Dete treba da se oseća bezbedno i da ima pozitivnu emocionalnu ishranu iz svog bliskog okruženja. Reč je pre svega o porodici.
Ako dete nema stabilnu i povoljnu emocionalnu klimu, teško će mu u životu verovati bilo kome.
2. Niska emocionalna inteligencija
Deca pokušavaju da tumače svoje emocije uglavnom rečima i gestovima. I prvi i drugi su ključni u razvoju dece. Reči i gestovi imaju ozbiljnu funkciju: pružaju priliku da se izraze osećanja, regulišu strah, budu svesni negativnih emocija i razvijaju otpornost na svaki emocionalni pritisak.
Bez gore opisanih sposobnosti, dete ne može u potpunosti da razvije svoju emocionalnu inteligenciju.
3. Strah od greške
Dete koje raste u emocionalno hladnom, ravnodušnom okruženju na kraju će razviti poteškoće sa samopoštovanjem. S druge strane, unutrašnje okruženje koje motiviše, brine na svaki mogući način doprinosi razvoju izdržljivosti i samopouzdanja.
Ako osoba nije bila voljena u detinjstvu, najverovatnije će iskusiti nedostatak samopouzdanja. To se često izražava u obliku preteranog straha od greške. Neki uspešni pojedinci nisu u stanju da ostvare svoj puni potencijal samo zato što su u detinjstvu dobili malo ljubavi i naklonosti roditelja.
4. Sklonost toksičnim vezama
Sazrevanje mozga prolazi kroz asocijacije i prepoznavanje obrazaca. Nauke psihologije i kognitivna neuronauka definišu prepoznavanje obrazaca kao kognitivni proces u kome se informacije primljene iz spoljašnjeg sveta upoređuju sa informacijama dobijenim iz memorije. Iz ovoga proizilazi da ako dete iskusi nedostatak ljubavi, nežnosti i brige, sazrevanjem počinje da teži uobičajenom modelu odnosa, drugim rečima, toksičnim ličnostima.
5. Osećaj nesigurnosti i pripadanja
Postoji mišljenje da je pozitivno okruženje van porodice u stanju da nadoknadi negativno porodično okruženje. U stvari, nije sve tako ružičasto.
Ako dete nema mogućnost da veruje onima koji su mu dali život i onima koji brinu o njemu, kako da nauči da veruje drugim ljudima?
6. Sklonost ka depresivnim stanjima
Nevoljena deca u odraslom dobu imaju probleme sa mentalnim zdravljem.
Depresija i anksioznost se obično razvijaju iz:
- emocionalna ravnodušnost u detinjstvu.
- komplikacije izazvane ovom ravnodušnošću, koje nastaju u zrelim godinama.
Depresija i anksioznost se smatraju najčešćim mentalnim problemima na svetu. A rizik da ih dobijete kao odrasla osoba povećava se ako je porodica imala problema sa nedostatkom pažnje i topline.
7. Previše osetljiv
Svi mi patimo od ovog problema s vremena na vreme. Ali, ako naučite da ne shvatate sve što neko kaže lično, pomoći će vam da razumete ljude, njihove motive i postupke.
Ali za osobu koja u detinjstvu nije videla dovoljno ljubavi, naklonosti i pažnje, prilično je teško slediti ovaj savet. Takvi ljudi su pritisnuti strahom da će biti odbačeni, a u kombinaciji sa sumnjom u sebe sugeriše da su se u detinjstvu osećali nepotrebnim i nevoljnima.
Stručni saveti:
Svakodnevno pokazujte ljubav i naklonost svojoj deci. U ljubavi ne možete da preterate!
Često hvalite svoju decu za svako dobro delo.
Zadržite pozitivan stav i emocionalnu zrelost da stvorite zdravu mikroklimu za svoju decu.