Deca se zbog svog jakog karaktera često u mnogim stvarima ne slažu sa svojim roditeljima. Tada očevi i majke primenjuju sistem zabranjavanja, koji je prema psihološkim istraživanjima potpuno pogrešan.
Strog i autoritativnog stav roditelja, mogao bi od deteta da stvori veoma dobrog lažova. Deca koja se boje da kažu istinu, prema studijama, radije će slagati, ne bi li izbegli kaznu. Ekspert za dečje ponašanje, Viktorija Talvar, kaže da će dete vremenom početi da obmanjuje roditelje i postaće sve bolji u tome, pa je zbog toga možda bolje nekada i malo popustiti.
Dečja laž ne mora uvek da bude loš znak
Talvar je u saradnji sa svojim kolegama došla do saznanja, kroz eksperiment koji su nazvali igra žmurke. Istraživanje je sprovedeno na učenicima u jednoj liberalnoj i strogoj školi u Zapadnoj Africi. Dete su ostavili u prostoriji sa aparatom ili predmetom koji stvara nekakav karakterističan zvuk, na primer usisavačem ili veš mašinom. Onda bi naložili detetu da bez gledanja raspozna o kom zvuku je reč. Viktorija, tvrdi da dečja laž ne mora uvek da bude loš znak.
Izmišljanjem, dete razvija maštu i psihološke veštine. Velika je verovatnoća da će dete kasnije razviti bolju inteligenciju
Poslednji predmet proizvodio bi potpuno nekarakterističan zvuk. Ako bi dete znalo o kom se predmetu radi, lagalo je.
Kod dece koja su išla u manje stroge, liberalne škole, nivo laži bio je sličan kao i u zapadnim školama, dok je kod dece koja su prošla eksperiment stroge škole, laganje je bilo često i vrlo uvežbano.
