Odobravanje roditelja je izuzetno važno da dete shvati da je svet bezbedan, da je ono samo uspešno, efikasno, voljeno itd. Mišljenje malog deteta o sebi (razvijanje samosvesti) je u stvari mišljenje njegovih roditelja o njemu, koje ono potom prisvaja i smatra svojim.
Uticaj oca na život sina
Proces učenja odgajanja deteta u potpunosti se odnosi na imitaciju (zapravo ne u potpunosti, ali imitacija postoji.) Gledajući kako se mama i tata ponašaju u određenim situacijama, dete nesvesno kopira ovo ponašanje (dete je uvek ogledalo odraslih, iako mnogi to tvrdoglavo odbijaju da shvate).
Društveno ponašanje (ponašanje u javnosti, na ulici, odnosi sa vršnjacima, sa ženama, sa drugim odraslim osobama) je ono što će dečak iskopirati od svog oca.
NE PROPUSTITE
Tok događaja u detinjstvu je otprilike sledeći: tata kaže da sam dečak - URA! Ja sam dečak - a kako se ponaša dečak? Ko je dečak? Tata je dečak što znači da ću biti KAO TATA, piše Econet.ru
Shodno tome, da bih bio dobar dečko on će da imitiram svog oca, da slušam njegovo mišljenje o sebi i svojim postupcima,a poruka koju dobija od oca ga formira kao ličnost:
"Sine, ponosan sam na tebe" - u redu je, ja sam sada uspešan čovek.
„Sine, ti ponekad grešiš (plačeš, budeš lenj, itd.), ali si sjajan, trudiš se. Radiš mnogo, ako ne ide - naučiću te (pomoći ću ti)”- sve je u redu, uspešan sam kao čovek, ako nešto ne znam, tata će me naučiti.
"Sine, debilu, ništa od tebe neće biti, bićeš domar" - ja sam loš (defektan) čovek.
"Šta tu palčeš kao neka seka-persa," - nisam ni muškarac.
NE PROPUSTITE
Suština svih negativnih očinskih poruka je otprilike sledeća– „Nisi dobar", „Grešiš“, „Nisi kao ja, pa samim tim si defektan“ itd.
Generalno, svi mi želimo odobrenje roditelja, čak i odrasli.
Ako neko kaže da ga nije briga šta mu roditelji misle ili govore, najverovatnije je neiskren.
Možda neko svojim roditeljima pripisuje nešto poput ove rečenice: „Oni me najbolje poznaju, oni su moji roditelji“, naravno, ovo je pogrešna izjava, iz mnogo razloga. Možda je to neka vrsta instinkta.
Ukratko, zašto je to tako? - mehanizama može biti mnogo, a nažalost (a možda i na sreću) nijedan od njih nije u principu nedokazan (psiha, poput okeana ili svemira, istražena je 0000,1%).
Poštuj malog dečaka! Evo šta otac može da uradi po tom pitanju:
1. Pokažite na sopstvenom primeru (kako se osećate prema ženi, roditeljima, kako reagujete i kako rešavate probleme i konflikte, kako se osećate u vezi sa radom i odmorom – sve ovo dete uočava podsvesno pa prepisuje)
2. Svi imamo pravo na greške, a dečak, zbog svog malog životnog iskustva, ima još više ovog prava nego odrasli. Nemojte mu uskratiti iskustvo. Podrška je veoma važna.
3. Poštujte malog čoveka. Poštovanje – obzirnost prema potrebama drugog. Bez poštovanja njegovog detinjstva, neće bit ni njegovog poštovanja u starosti tvojoj.
4. Pronađite posao koji biste želeli da radite zajedno iskreno i uživajte u zajedničkom radu.
5. Bar malo, bar ponekad, bar jednu stranicu dnevno (ili nedeljno) pročitajte knjige o vaspitanju dece i adolescenata, o njihovom unutrašnjem svetu, o tome kako žive i dišu. Vreme provedeno u učenju sigurno će vam se vratiti u srećnim minutima, satima, danima, nedeljama koje ćete provesti sa svojim sinom.
(Stil.kurir.rs)
