Ispunjavanje školskih obaveza, prilagođavanje novim životnim okolnostima, rastrzanost deteta između školskih obaveza, roditeljskih zahteva i društvenih aktivnosti… U svim ovim situacijama dete trpi snažan pritisak koji za posledicu može imati pojavu stresa, piše Lolamagazin.
Uloga roditelja je i ovde od presudnog značaja. Evo kako ćete prepoznati da je vaše dete pod stresom.
NE PROPUSTITE
Ove fiziološke manifestacije mogu biti prvi signal za uzbunu:
Slabljenje imuniteta
Usled izloženosti stresu, telo deteta počinje da reaguje. Javljaju se mnoge fiziološke promene u vidu ubrzanog disanja, lupanja srca, znojenja i sl. U osnovi je pojačano lučenje kortizola (hormona stresa) i adrenalina, koji obezbeđuju telu brži protok krvi. Ovakve fiziološke reakcije u opasnim situacijama obezbeđuju organizmu mogućnost za rekaciju „bori se ili beži“. Kada je organizam deteta duži vremenski period izložen stresu ovakvo fiziološko stanje postaje iscrpljujuće za dete i funkcionisanje njegovog imunološkog sistema. Odbrambene sposobnosti tela bivaju oslabljene, pa je dete sklono virusnim infekcijama, alergijama i sl.
Poremećen san
Poremećaji ustaljenih navika u spavanju mogu da ukazuju na to da je dete pod stresom. Prisustvo stresa može različito uticati na detetov san. Kod neke dece, organizam počinje da reaguje na stres, tj. da se brani od njega tako što pojačava potrebu za snom, pa deca počinju da spavaju znatno duže nego što je za njih uobičajeno. Međutim, daleko je veći broj one dece kod kojih stres izaziva nesanicu. Ta deca ostaju budna do kasno u noć, postaju nervozna, zabrinuta i opterećena lošim mislima. Ona pokušavaju da shvate zbog čega se osećaju psihički loše, zašto su uplašena i zašto ne mogu da spavaju, što dodatno pojačava njihovu nesanicu.
Loš rad probavnog sistema
Stres i stalno prisutno osećanje pritiska i brige koje dete oseća, mogu negativno uticati i na funkcionisanje sistema za varenje. Najčešće se mogu ispoljiti bol u želucu, mučnine i povraćanje, problemi sa stolicom (zatvor ili dijareja) koji su učestali i ponekad se stiče utisak da su postali hronični.
Ovakve smetnje su često praćene i promenom telesne težine. Neka deca kada su pod stresom počinju da preteruju sa unosom hrane, a neka pak ne mogu da jedu, pa su im obroci neredovni i minimalni.
Srčane smetnje
Srčane tegobe mogu ukazivati na to da dete trpi konstantan stres. Ispoljavaju se uglavnom u vidu tahikardije (ubrzanog rada srčanog mišića), visokog krvnog pritiska ili srčane aritmije.
To nipošto ne treba ignorisati, jer ukoliko su ove manifestacije prisutne duži vremenski period, mogu postati uzročnici mnogih ozbiljnih srčanih bolesti. Imajući ovo u vidu, pedijatri najčešće preporučuju deci vežbe disanja i aktivnosti koje će ublažiti dejstvo stresa na taj način što će se dete opustiti i relaksirati.
Pojava bolova
Dete se usled stresa može žaliti na glavobolju, bol u grudima, leđima, vratu, kičmi i sl.
Kako pomoći detetu u ovakvoj situaciji?
Da bi pomogli deci potrebno je da poznajemo njihov razvoj, kako odrastaju, šta sve utiče na sazrevanje u različitim periodima njihovog života. Decu treba naučiti veštinama prevazilaženja stresa, a roditelji često i sami nisu njima ovladali. Jedino uz pomoć odraslih mogu da steknu samopouzdanje i odupru se stresu na način koji će omogućiti da odrastaju zdravo i budu srećna.
