Ja sam psihoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom, roditeljima i nastavnicima. Verujem da su naša deca na mnogo načina sve gora.
Istu stvar čujem od svakog učitelja kojeg upoznam. Kao profesionalni terapeut, vidim pad socijalne, emocionalne i akademske aktivnosti kod današnje dece, a istovremeno nagli porast broja deca sa smetnjama u učenju.
Kao što znamo, naš mozak možemo istrenirati da postane "jačni" ili "slabiji", u zavisnosti od okruženja. Iskreno verujem da uprkos najboljim namerama, mozak naše dece treniramo pogrešno.
Evo i zašto:
Deca dobijaju sve što žele i kada žele
"Gladan sam!" - evo, odmah će ti mama kupiti nešto.
"Žedan sam!" - evo, donosi ti mama sokić
"Dosadno mi je!" - uzmi moj telefon, uključi igricu.
Sposobnost da se strpi je jedan do ključnih faktora uspeha. Želimo da usrećimo našu decu, ali nažalost, mi ih usrećujemo kratkoročno, a dugoročno od njih pravimo nesrećne i nezadovoljne ljude.
Ako smo sasvim ok s tim da ne dobijemo sve odmah i sada, to znači da znamo kako da funkcionišemo pod stresom. Ali sve češće vidim decu koja nisu u stanju da se nose sa tim da ne dobiju sve što požele. Možete ih videti i vi po tržnim centrima i prodavnicama, oni viču, plaču i valjaju se po podu, dok njihovi roditelji pokušavaju da ih uteše.
Ograničena socijalna interakcija
Imamo mnogo posla, pa svojoj deci dajemo telefone i tablete da i oni budu zauzeti. Ranije su se deca igrala napolju, gde su razvijala socijalne veštine pod ektremnim uslovima. Nažalost, uređaji su zamenili šetnju na otvorenom za decu. Pored toga, tehnologija je roditeljima učinila manje dostupnim interakciju sa njihovom decom. Telefon koji umesto nas "sedi" sa detetom neće ga naučiti komunikaciji. ⠀
Mozak se, poput mišića, mora trenirati. Ako želite da vaše dete vozi bicikl, naučite ga da ga vozi. Ako želite da dete pliva, naučite ga da pliva. Ako želite da vaše dete bude strpljivo, naučite ga da bude strpljivo.
Beskrajna zabava
Stvorili smo veštački svet za svoju decu. U tom svetu nema dosade. Čim se dete smiri, mi trčimo da ga uslužimo, da izvršimo roditeljsku dužnost.
Živimo u dva sveta: oni u svetu zabave, a mi u svetu neprestanog rada.
Zašto naša deca ne slažu veš, peru suđe, ne slažu igračke?
To su jednostavne aktivnosti, posao koji se ponavlja i koji osposobljava mozak za obavljanje dosadnih zadataka. To je onaj isti mišić koji se trenira, a koji kasnije služi za školovanje.
Kada deca krenu u školu i počnu da uče da pišu ili čitaju, čućete ih da kažu: "Ne mogu, previše je dosadno, previše je teško..." Zašto? Zato što su naučeni samo na zabavu, nikako na obaveze.
Tehnologija
Telefoni su postali besplatne dadilje za našu decu, ali ova pomoć se mora platiti. Cenu plaćamo nervnim sistemom naše dece, njihovom pažnjom i sposobnošću da odlažemo zadovoljenje njihovih želja. Svakodnevni život njima je dosadan u poređenju sa virtuelnom stvarnošću.
Tehnologija nas emocionalno otuđuje od naše dece i naših porodica. Emocionalna dostupnost roditelja je hrana za mozak dece. Nažalost, mi postepeno deci uskraćujemo ovo.
Deca vladaju svetom
"Moj sin ne voli povrće. Ne voli da ide u krevet ranije. Ne voli da doručkuje. Ne voli igračke, ali obožava tablet. Ne želi sam da se oblači...."
Ovo stalno čujem od roditelja. Od kada nam to deca diktiraju kako da ih vaspitavamo? Ako im popustite, sve što će uraditi je da jedu makarone i sir i kolače, gledaju televiziju, igraju na tabletu igrice i odlaze u krevet tek kada se sruše od umora...
Bez pravilne ishrane i pravilnog sna, deca su uznemirena, nepažljiva i iritantna.
Ako im dopustimo da rade šta hoće, onda neće da shvate koncept - mora.
Nažalost, da bismo postigli svoje ciljeve, često u životu moramo da radimo ono što je neophodno, a ne ono šta želimo.
Ako dete želi da postane student - mora da uči. Ako želi da postane fudbaler - mora da trenira svaki dan.
Naša deca znaju šta žele, ali im je teško da urade ono što je neophodno za postizanje cilja. To dovodi do frustriranosti.
Istrenirajte im mozak!
Mozak svog detata možete da istrenirate i to na ovaj način:
1. Ne plašite se da postavite granice
Decu su potrebne granice kako bi odrasla srećna i zdrava:
Obroci su na vreme, kao i spavanje.
Razmislite šta je dobro za vašu decu, a ne šta oni žele ili ne žele.
Roditeljstvo je naporan posao, morate biti kreativni da ih naterate da rade ono što je dobro za njih, a to je često suprotno od onog što oni žele.
Deci je potreban dobar doručak, hranljivi obroci, izlazak napolje i dovoljno sna.
2. Ograničite pristup telefonu, tabletu, televizoru
Igrajte karte, gradite kućicu, pravite ručak zajedno, igrajte se , vozite bicikl, šetajte sa baterijskom lampom, bavite se društvenim radom....
3. Naučite ih da čekaju
Sasvim je ok ako im je dosadno. Povremeno povećavajte vreme između "želim" i "dobijem". Izbegavajte upotrebu telefona dok ste u restoranu, automobilu, dok čekate ručak....
Ograničite stalno grickanje.
4. Naučite dete da radi monotone poslove od malih nogu - to je temelj budućeg vrednog radnika
Oni mogu da slože odeću, da odlože igračke, da raspakuju hranu i raspodele je po fiokama i td. Mogu da usisaju, da obrišu sto, operu suđe....
5. Naučite ih socijalnim veštinama
Naučite ih da dele, budu u mogućnosti da gube i pobeđuju, da kažu "hvala" i "molim te".
******
Na osnovu svog iskustva kao terapeuta, mogu da kažem da se deca menjaju od trenutka kada roditelj promeni pristup. Pomozite svojoj deci da uspeju u životu, edukujte ih i terajte njihov mozak da stalno radi.
Autor: Viktorija Prodai, prevod Stil.kurir.rs
