Prvo dete je ono za koje roditelji najčešće kažu da je sunce njihovog života, koje im je obasjalo porodicu, zbog čega je život postao lepši, u dom je donelo radost, ljubav i blagoslov.
O prvom detetu se najčešće govori kao o malom Budi koji je mudar, koji prašta, koji je "stariji od svih nas".
Prvo dete ne zahteva mnogo, vrlo je jednostavno vaspitati ga.
Ima dece koja u rođena da daju, a ima i dece koja su rođena da uzimaju.
Drugo dete je sasvim druga planeta. O njima se jedva govori, jer nikome nije jasno kakvu to oni ličnost imaju. Majke često imaju osećaj da je to drugo dete došlo da im isisa svu energiju, a da zauzvrat ne da ništa. Sa njim se ruši mir, ali dolazi i mnogo bola počevši od trudnoće koja nimalo nije laka.
Druga trudnoća je period teškog mučenja duše i tela. To je period neprekidne strepnje, straha, umora, očaja, besa, usamljenosti... Ovo dete donosi toliko bola da, želeći da se zatvorimo od bola, zatvorimo se i od njega, pretvarajući ga u ovom bolu u žrtvenog jarca.
Međutim, u samom početku majka nije ni svesna koji blagoslov je donelo to drugo dete. Drugo dete svojoj majci daje jednu životnu lekciju: iza mnogo bola, odricanja, straha i strepnje, stoji ljubav veća od svega. To je ljubav koja nije lako dobijena, ljubav koja je samim tim veća od života.
To drugo dete nas uči da u životu moraš da se pomučiš da bi dobio te dobre i lepe stvari, da bi ih zaslužio.
Često nam se čini da je to naše drugo dete dosta slabije od onog sunčanog prvenca, ali to nije istina. Drugo dete se duplo više bori za svoje mesto u porodici, u srcu majke...
Ovo dete je došlo na svet da od majke napravi hrabru ženu koja sama shvata da može sve!
Autor teksta Marija Oleinik, brainum.ru, prevod Stil.kurir.rs
