POREKLO
Čuvar, lovac i dragoceni ukras srednjevekovnih dvoraca, nemačka doga je stara rasa koja vodi poreklo od starih asirskih molosa. Prve pisane dokumente o psima koji podsećaju na današnje doge nalazimo u opisima lova grofa Filipa Dobroćudnog od Hesena. U tim istorijskim spisima pominju se psi nastali ukrštanjem mastifa sa irskim hrtom, brze i jake životinje koje su početkom 16. veka kneževski dvorovi kontinenta dobili iz Engleske. Osim toga knjiga Johana Tencera iz 1699. godine daje nam opširne opise velikih pasa izgleda i građe veoma slične dogama kakve danas poznajemo. Navodi se, da su ovim skupocenim i veoma cenjenim psima stavljali posebne oklope kako bi ih zaštitili od povreda u lovu. Tencer ove pse opisuje kao izuzetno izdržljive, koji tokom dana prevale po desetine kilometara, a zatim da hrabro i srčano love divljač.
Nemačka doga nastala je viševekovnim ukrštanjem bulen baisera, mastifa engleskog kova i hrta. U prošlosti je postojalo više tipova doga koji su imali različita imena od bizmarkove doge, danske doga, tigrasta, umlska pa sve do engleske doge. Međutim 1875. godine na skupu u Berlinu sastavljeno od sudija i odgajivača odlučeno je da su razlike između rasa nevažne i da su oni potekli od istog pretka. Skup kojim je predsedavao dr. Boundisa doneo je i odluku da će se rase ujediniti pod jednim nazivom – nemačka doga i usvojio standard. Rasa je predstavljena već 1880. godine pod imenom koje je doneto na skupu.
TELESNE KARAKTERISTIKE
Nemačka doga je veliki pas, snažnog i gotovo kvadratičnog tela, što je naročito izraženo kod mužjaka. Razlika dužine tela mužjaka, od vrha grudne kosti do sedne kvrge, i visine grebena, ne treba da bude veća od pet posto, a kod ženki ne više od 10 posto. Visina u grebenu kod mužjaka najmanje je 80 cm, a kod ženki najmanje 72 centimetra. Gornja granica visine nije propisana standardom. Ovaj pas koji svojom građom i izgledom sjedinjuje snagu i eleganciju naročito osvaja svojom izražajnom glavom. Glava je pravougaona i uska, dobro razvijenih, ali ne i previše naglašenih nadočnih lukova. Oči su srednje velike, okrugle, po mogućnosti tamne. Kod plavih doga dozvoljene su nešto svetlije oči. Kod crno-belih doga oči mogu biti svetle ili čak različitih boja. Kapci ne smeju da budu opušteni. Uši su visoko usađene, blago ukoso unapred postavljene, srednje velike, a prednji rub uva prileže na obraz.
Kupirane uši veličinom i oblikom moraju odgovarati veličini glave, a nošene su uspravno, međutim posle 1. januara 1993. nekupirane uši smatraju se standardom. Vrat je dug, mišićav i uspravno nošen. Rep dopire do skočnog zgloba i visoko je usađen, širok je u korenu i postepeno se sužava ka vrhu. Četkast rep je nepoželjan. Grudni koš je dobro razvijen i izražen i dopire do laktova. Prednje noge su snažne i mišićave. Šape su okruglaste, visoko zaobljene i dobro zatvorene. Nokti su kratki, jaki i po mogućnosti tamni. Koža je zategnuta i dobro pigmentisana kod jednobojnih pasa. Kod crno-belih, raspored pigmenta približno odgovara flekama.
Dlaka je veoma kratka i gusta, pripijena uz telo i sjajna. Postoji pet različitih boja: žuta, tigrasta, crno-bela (harlekin), crna i plava, i pri uzgoju se ne smeju mešati. Svih pet boja svrstane su u tri varijeteta koji se zasebno ocenjuju. Zajedno se ocenjuju harlekin i crne doge, žute i tigraste, a zasebno plave.
TEMPERAMENT
Nemačke doge su poznate kao nežni džinovi. Veoma su privržene porodici. Ovi neobično druželjibivi psi mirne ćudi su nežni i strpljivi sa decom. Dogu često opisuju kao perfektnog porodičnog prijatelja, smirenog pratioca, koji je siguran u sebe, smeo, lagan za obuku i izuzetno poslušan.Veoma je važna i socijalizacija pošto su doge sklone povlačenju u sebe i mogu da izrastu u nepoverljiva bića ukolikio se na vreme ne upoznaju sa drugim psima, ljudima i pravilima koja vladaju u okruženju.
NEGA I ZDRAVLJE
Nega nemačkih doga nije previše zahtevna. Nega dlake nije komplikovana i potrebno je četkanje nekoliko puta nedeljno. Potrebna im je svakodnevn ali umerena fizičku aktivnost, duže šetnje ili igra. Iako izgleda izdržljivo, ne treba da živi napolju. Spada u pse koji povremeno balave. Kod nekih pasa ove rase može doči do zdravstvenih poremećaja kao što su: torzija želuca, displazija lakta i kuka, kao i kardiomiopatija. Životni vek im je od 6 do 8 godina.
Za svoj poslednji intervju, objavljen juna 1890. u Dejli Telegrafu Oto fon Bizmark novinara je primio u društvu svoje dve doge. Njegova ljubav prema ovoj rasi datirala je još iz studentskih dana kada ova rasa još nije imala zvanično ime. Oto je tada imao svog prvog psa Vilhelma, a njegov naslednik – Mustang, pridružio se kancelaru u vreme rata 1870. Posle Mustanga je usledio Sultan, pa Tajras koga je skulptor Klajn ovekovečio u statueti, zajedno sa starim kancelarom.
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs/Njuška.com)
