Veza između prirode i mentalnog zdravlja više nije samo osećaj ili prepostavka, već je postala primenjena nauka u arhitekturi.
Naime Biofilni dizajn, koji integriše prirodne elemente u prostore u kojima boravimo, učvrstio se kao najvažniji trend u održivoj gradnji u Srbiji i širom sveta tokom 2026. godine.
Naučne studije pokazuju da život okružen biljkama, prirodnom svetlošću i materijalima poput drveta ili kamena smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, za čak 15%.
Termin „biofilija“ skovao je biolog Edward O. Wilson još 1984. godine, opisujući urođenu ljudsku potrebu za kontaktom sa prirodom. Četiri decenije kasnije, taj koncept je postao metodologija koja menja naše domove.
„Provodimo 90% vremena u zatvorenom prostoru, ali se naš mozak milionima godina razvijao u prirodi,“ objašnjava španski arhitekta Javier Larraz, specijalista za dobrobit u domu. „Biofilni dizajn nije puko dekorisanje saksijama, već ponovno promišljanje arhitekture kroz ljudsku biologiju.“
Ovaj pristup se zasniva na tri ključna principa:
- Direktna priroda: Prisustvo biljaka, vode i obilje prirodne svetlosti.
- Indirektna priroda: Korišćenje prirodnih tekstura, zemljanih boja i organskih oblika.
- Prostorno iskustvo: Pogled na zelenilo, prirodna ventilacija i unutrašnji vrtovi.
Arhitektonski studiji već implementiraju ove principe od same faze projektovanja. Arhitekta Martín Risco naglašava da se zeleni zidovi i vertikalne bašte koriste strukturalno za regulaciju temperature i prečišćavanje vazduha, a ne samo kao estetski dodatak.
Naučna potvrda i uticaj materijala
Prirodni materijali poput drveta sa sertifikatom, kamena, gline i bambusa sve više zamenjuju beton i plastiku. Istraživanje Univerziteta Delft iz 2024. godine potvrdilo je da su studenti u biofilnim učionicama postigli 26% bolji kognitivni učinak i smanjili anksioznost za 23% u poređenju sa konvencionalnim prostorima. Pored toga, NASA-ina istraživanja, predvođena dr B.C. Wolvertonom, ističu da biljke poput potosa, sanseverije (svekrvin jezik) i paprati mogu eliminisati i do 87% toksina iz vazduha u zatvorenom prostoru.
Povratak prirodi u našim domovima nije prolazna moda, već neophodna korekcija načina na koji živimo. Svaki zid od gline ili biljka u dnevnoj sobi predstavlja čin pomirenja sa prirodnim svetom koji nas održava.
