Najpoznatija lekovita biljka kamilica raste na livadama i pašnjacima, ali se u poslednje vreme, zbog veće tražnje od strane farmaceutske industrije, sve više uzgaja u baštama i na njivama.
Nije probirač zemljišta, ali se ono mora nađubriti stajnjakom ili „veštakom“. Setva se obavlja u septembru, ili na proleće krajem februara-početkom marta. Seje se u redovima na rastojanju od 30 centimetra. Za jedan hektar potrebno je šest kilograma semena. Setva se obavlja plitko, a zatim se zemlja povalja.
Preporučuje se postepeno sticanje iskustva, zato prve godine treba zasejati neku manju površinu u bašti, savladati samostalnu proizvodnju semena, pa zatim krenuti na veću površinu. Usev se mora prašiti najmanje dva puta do berbe. Pošto je vegetacija kamilice kratka, treba je blagovremeno prihranjivati azotnim đubrivom. U toku razvoja kamilicu treba štitit od bolesti štetočina, prvenstveno od plamenjače.
Ručno sakupljanje cvetova je naporno, pa se u poslednje vreme berba i žetva obavljaju kombajnima. Sazrevanje počinje već krajem aprila i traje do kraja maja. Najbolje vreme za žetvu je kada beli krunični listići zauzmu vodoravan položaj.
Posle berbe bele glavice se suše na senovitom promajnom mestu deset dana, sakupljaju vreće i odnose na otkupna mesta.
Bršljan oko kuće odbija negativnu energiju: Drvo jabuke u dvorištu donosi mir i prosperitet!
